Кубанска делегација напустила салу када је Трамп рекао да ће режим на Куби пасти
Кубанска делегација у Генералној скупштини Уједињених нација напустила је салу током обраћања америчког председника САД Доналда Трампа на Генералној дебати, у тренутку када је рекао да ће комунистички режим на Куби "пасти".
Како преноси Си-Ен-Ен, док је Трамп говорио о ситуацији на Куби, оценио је да ће "кубански комунистички режим пасти", а чланови кубанске делегације су тада устали са својих места и напустили салу.
"Моја администрација такође тежи суштинској промени ситуације на Куби, где је комунистички режим под великим притиском, највећим којем је икада био изложен, то је држава која је апсолутно доживела крах. Пропада као никада до сада и пашће (комунистички режим)", поручио је Трамп и додао да државни секретар Марко Рубио води преговоре са Хаваном.
Марк Рубио преговара са Хаваном (Фото Танјуг/AP Photo/Heather Khalifa)
"ВИ треба назвати суперинтелигенцијом, променићемо америчке документе"
Амерички председник је, говорећи о развоју вештачке интелигенције, поручио да је убудуће треба називати "суперинтелигенцијом", јер тај термин звучи "много боље" и прецизнији је. Трамп је рекао да ће сви документи САД бити измењени како би користили термин "суперинтелигенција", изразивши наду да ће то учинити и друге земље. Вештачка интелигенција, према његовим речима, звучи као да је интелигенција "лажна", а она је, како је навео, "невероватна".
Говорећи о ризицима нове технологије, Трамп је рекао да свака велика нова технологија доноси изазове и да "суперинтелигенција није изузетак".
Критичаре вештачке интелигенције упоредио је са људима који су упозоравали на последице глобалног загревања и климатских промена, тврдећи да је термин ''глобално загревање" касније промењен у "климатске промене" јер се планета, како је навео, хладила, а не загревала.
Трамп је рекао да су то исти људи који сада тврде да ће вештачка интелигенција "све побити", да ће роботи напасти људе и да ће све завршити "у потпуној катастрофи".
Говорећи о регулисању вештачке интелигенције, Трамп је рекао да САД "у потпуности одбацују сваки покушај стварања глобалистичке шеме за контролу" те технологије. "Ко год победи у трци за суперинтелигенцију - тај побеђује", рекао је Трамп.
Опширније
Краће
Амерички председник о рату у Украјини: Мир је иза угла
Трамп је, што се тиче рата Русије и Украјине, рекао да је обема странама "доста свега" и да је мирно окончање сукоба "иза угла".
Поручио је да ће наставити са покушајима да оконча, како је истакао, катастрофални рат између Русије и Украјине, истакавши да САД блиско сарађују са лидерима две земље. Рекао је да је потписао "моћан нови закон" о санкцијама и да ће, ако буде требало, "морати да их употреби".
Одао је почаст раду прве даме Меланије Трамп, која је, како је навео, "осигурала безбедан повратак многе расељене украјинске и руске деце својим породицама".
Трамп је, такође, у свом обраћању у ГС УН похвалио генералног секретара НАТО Марка Рутеа као "сјајног лидера". "НАТО чини ствари за које нико није мислио да су могуће, укључујући достизање нивоа од два одсто издвајања за одбрану. То је бројка која представља заштиту", рекао је председник САД.
Опширније
Краће
Трамп пред "великом одлуком" о Ирану, најавио "значајно" војно присуство на Гренланду
Амерички председник Доналд Трамп изјавио је током Генералне дебате да је Иран био највећи насилник на Блиском истоку, али да то више није, и поручио да Сједињене Америчке Државе никада неће дозволити Ирану да дође до нуклеарног наоружања.
Запретио је да ће "уништити Иран и послати Иранце у пакао" ако режим у Техерану не капитулира и не постигне споразум са САД. Навео је да је Ирану понудио пуну економску сарадњу у замену за окончање њиховог нуклеарног програма и подршке тероризму. "Али они су одбили. То је била велика грешка", оценио је Трамп.
Трамп је истакао да, међутим, пред собом има велику одлуку.
"Да ли склопити споразум са Ираном који би им омогућио да се обнове и изграде далеко моћнију земљу него што је икада раније била? Можда једну од највећих на Блиском истоку, или чак у свету. Или да уништим Исламску Републику, и то брзо, не дајући им више никад шансу да убијају и уништавају људе и земље? Да ли да их отерам у пакао, без икакве шансе за опстанак и без икакве наде у будућу величину или опстанак генерација? Ипак, верујем да ћемо постићи договор одмах након избора, јер им се не исплати да то не учине. Чекају да виде какав ћу резултат постићи на изборима на средини мандата", рекао је Трамп.
Амерички председник изјавио је да недавно постигнути споразум са Данском и Гренландом даје трајну контролу Сједињеним Америчким Државама над безбедносном ситуацијом и "другим потребама" на Гренланду.
"Одмах ћемо започети процес изградње значајног војног присуства на одговарајућим локацијама. Изградићемо две веома велике војне базе. Овај споразум ће бити потписан касније данас и радујем се сарадњи са дивним народом Данске и Гренланда", рекао је Трамп.
Фото Танјуг/AP Photo/Yuki Iwamura
Лула: Бразилу у борби против криминала потребна сарадња, а не интервенција
Председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва поручио је у обраћању на Генералној дебати да Бразил не потцењује претњу коју представља организовани криминал и да је спреман за борбу против криминалних група које оперишу у земљи и преко граница.
Лула је истакао да је Бразилу потребна међународна сарадња, а не спољни надзор. "Не требају нам носачи авиона да патролирају нашим водама. Треба нам сарадња која ће зауставити проток оружја и новца који подстичу криминал", рекао је Лула, додајући да је пренео ту поруку америчком председнику Доналду Трампу.
Фото Танјуг/AP Photo/Seth Wenig)
Гутерес тражи да Африка добије бар једно место у СБ УН
Генерални секретар УН Антонио Гутерес затражио је у свом обраћању пред Генералном скупштином УН, да Африка добије барем једно место у Савету безбедности.
''Савет безбедности у 21. веку без сталних афричких места је неправедан и неодбрањив”, поручио је он лидерима на почетку Генералне дебате у оквиру 81. заседања Генералне скупштине УН, додајући да се ''то мора променити''.
Фото Танјуг/AP Photo/Heather Khalifa
Генерална дебата у оквиру 81. заседања Генералне скупштине Уједињених нација (ГС УН) почела је данас и трајаће до 28. септембра.
Светски лидери говоре о глобалним изазовима и приоритетима под темом "Обнављање поверења, управљање трансформацијом: Уједињене нације које служе свима".
Председник Александар Вучић учествује на 81. заседању ГС УН и обратиће се учесницима сутра, а током боравка у Њујорку имаће билатералне сусрете са бројним светским лидерима и представницима међународне заједнице, саопштила је Служба за сарадњу са медијима председника Републике.
Како је наведено на сајту УН, око 130 шефова држава и влада лично ће присуствовати Недељи сусрета на високом нивоу у седишту светске организације у Њујорку, како би упутили своју поруку свету.
Председавајући 81. заседања Генералне скупштине УН, које је почело 8. септембра, је Халилур Рахман из Бангладеша, нови председник ГС УН који је на ту функцију изабран у јуну ове године.
Рахман је отворио општу дебату, а потом је генерални секретар УН Антонио Гутерес представио свој извештај о раду Организације.
Бразил је, по традицији која датира од 10. заседања Генералне скупштине 1955. године, прва држава чланица чији представник говори у општој дебати, уз изузетке 1983. и 1984. године, а данас је то био председник Луиз Инасио Лула да Силва.
Сједињене Америчке Државе, као земља домаћин, друга су држава чланица чији се представник, председник Доналд Трамп, обратио присутнима.
Редослед за остале државе одређује се према нивоу заступљености, преференцијама и другим критеријумима, укључујући географски распоред, наведено је на сајту УН.
Ватикан, Држава Палестина и Европска унија позване су да учествују у општој дебати, а термини њихових говорника одређују се према нивоу заступљености.
Општа дебата се одржава у тренутку када је светски поредак у прилично напетом стању, а саме УН се боре да остану релевантне и одолевају критикама Трампа, који је "срезао" америчке доприносе и повукао САД из десетина тела светске организације, наводи Ројтерс.
Кинески председник Си Ђинпинг није присутан у ГС УН, али ће се у четвртак састати са Трампом у Вашингтону, што распирује полемику о важности УН у решавању глобалних криза.
Током дебате у Њујорку биће размотрено и питање избора наредног лидера УН, пошто Гутерессу истиче мандат крајем 2026.
Уз то, према наводима дипломата, 15-члани Савет безбедности УН можда ће одржати састанке на високом нивоу о Украјини, вештачкој интелигенцији и Блиском истоку, укључујући разговоре са арапским лидерима, а могући су и разговори на високом нивоу и о Судану.
Ирански председник Масуд Пезешкијан требало би да се обрати ГС УН у среду, а израелски премијер Бењамин Нетанјаху у четвртак, док палестински председник Махмуд Абас неће бити лично присутан јер није добио америчку визу.
Међу темама у фокусу је и руско-украјински рат - украјински председник Володимир Зеленски и руски министар спољних послова Сергеј Лавров обратиће се учесницима дебате.
Генерална дебата - годишњи састанак шефова држава и влада на почетку заседања, одржава се углавном од девет до 14.45 и од 15 до 21 сат по локалном времену.
Током заседања је, на маргинама дебате, предвиђено и више састанака на високом нивоу.
Према агенди, у среду, 23. септембра, биће одржан догађај на високом нивоу о климатским акцијама и праведној транзицији.
Светски лидери ће разматрати напредак и начине за убрзање енергетске транзиције, јачање енергетске безбедности, унапређење климатске правде и заштиту људи од климатске кризе, 10 година након Париског споразума.
Истог дана биће одржан и састанак поводом 40. годишњице Декларације УН о праву на развој, усвојене 1986. године.
Састанак ће бити посвећен питањима људског достојанства, слободе, једнакости и правде, као и инклузивном, одрживом и партиципативном развоју.
За четвртак, 24. септембар, заказан је пленарни састанак на високом нивоу посвећен егзистенцијалним претњама које представља пораст нивоа мора.
Глобални лидери, стручњаци и други учесници разговараће о заједничком разумевању проблема, политичком руководству и међународној сарадњи, као и о развоју свеобухватних решења и конкретних обавеза.
Састанак на високом нивоу о превенцији, припремљености и одговору на пандемије биће одржан у петак, 25. септембра.
Циљ је мобилизација политичке воље на националном, регионалном и међународном нивоу.
Састанак ће бити вођен темом "Неговање мултилатералног и међугенерацијског приступа спречавању, припреми и одговору на пандемије и ванредне ситуације у јавном здрављу, кроз принципе једнакости и солидарности", а требало би да буде завршен усвајањем политичке декларације договорене консензусом.
За понедељак, 28. септембар, предвиђен је састанак поводом 25. годишњице усвајања Дурбанске декларације и Програма акције.
Документи, усвојени на Светској конференцији против расизма 2001. године у Јужној Африци, представљају оквир за међународне напоре против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и с тим повезане нетолеранције.
Тема састанка биће "Мобилизација глобалне јавне подршке за потпуно и ефикасно спровођење Дурбанске декларације и Програма акције".
Дан касније, 29. септембра, биће одржан пленарни састанак на високом нивоу поводом Међународног дана потпуног уништења нуклеарног оружја.
