Њујорк тоне под тежином небодера

У техничкој терминологији слегање тла или постепено потонуће Земљине површине настаје када меки седиментни слојеви стена почну да се померају због оптерећења које трпе.Њујорк тоне брзином од 1-2 милиметра годишње, показало је истраживање,  а под тежином својих високих зграда.

Неколико милиметара можда не звучи много, али неки делови града тону много брже, у поређењу са тектонским плочама које се померају као последица топљења глечера. Због тога се ради на стратегијама које би заштитиле овај град који има око 8 милиона становника, од поплава и опасности пораста нивоа мора.

Очекује се да ће просечна глобална температура током једне од наредних пет година највероватније за 1,5 степени Целзијуса бити виша од просека, наводе из Светске метеоролошке организације.

У извештају СМО се такође тврди, са вероватноћом од 98 одсто, да ће једна од наредних пет година бити најтоплија од када се бележе мерења.

"Суштина је и да се подигне свест грађана као и инвеститора која би указала на то да свака висока зграда изграђена на обали мора, реке или језера могла би да допринесе будућем ризику од поплава“, рекао је геолог Том Парсонс из Геолошког завода Сједињених Држава и његове колеге са Универзитета Род Ајланд.

У новој студији, Парсонс и његове колеге израчунали су укупну кумулативну масу више од милион зграда у Њујорку, која износи 764 милијарди килограма. Град су поделили на мрежу квадрата  величине 100 пута 100 метара и претворили масу зграде у притисак на тло узимајући у обзир и гравитацију. У геолошким проценама узета је у обзир само маса зграда без путева, тротоара, мостова, железничке пруге и других поплочаних подручја Њујорка. 

Чак и са тим ограничењима, нови прорачуни истичу сложену површинску геологију испод Њујорка која се састоји од наслага песка, муља и глине и меканих стена. Истраживачи су показали да су тла богата глином која се вештачки дренирају посебно склона слегању тла.

Упоређујући ове моделе са сателитским подацима који мере висину површине копна, тим је мапирао његове процене слегања терена широм града.

Повећана урбанизација, укључујући одводњавање и пумпање подземних вода, могла би само да допринесе проблему слегања тла у Њујорку, упозоравају истраживачи.

На свету постоје и други примери, као што је главни град Индонезије, Џакарта за коју се предвиђа да до 2050. године буде под водом. Поједини делови града почели би да тону за око 11 центиметара на годишњем нивоу. Због тога више од 30 милиона становника размишља о пресељењу.

Поређења ради, Њујорк је на трећем месту по изложености будућим поплавама. Већи део доњег Менхетна лежи на само један до два метра изнад тренутног нивоа мора. Урагани из 2012. (Санди) и 2021. (Ида) такође су показали колико брзо би углавном поплочани град могао да буде поплављен водом.

Студија из 2022. године која је проучавале градове, напомиње да је чак 99 градова широм света у опасности од слегање тла, које је већи проблем у поређењу са порастом нивоа мора.