Астероиди можда крију елементе којих нема у периодном систему

Међутим, има неких објеката у Сунчевом систему који се чине да су много гушћи од осмијума, а нису чак ни планетарна језгра, већ астероиди који немају потребну масу да би сабили минерале у ултрагусто стање.

Због тога су научници почели да спекулишту о стабилним елементима у природном стању који се налазе ван Периодног система.

Није познато да ли би елементи са више од 118 протона уопште могли да буду стабилни. Никада нису посматрани, чак ни у лабораторији. Теоретичари, ипак, истичу да постоји распон стабилности око атомског броја 164, где супертешки елементи не би били склони радиоактивном распадању и могли би да се одрже.

Од ових тежих елемената се очекује да буду гушћи, због чега би могли да се објасне чудни закључци о астероиду 33 Полихимнија – обима 50 до 60 километара. Једно мерење проценило је густину астероида на 75,28 грама по кубном центиметру, по чему је класификован као потенцијално ултрагуст објекат.

Тако екстремна процена сматра се неком грешком, а чак је и астроном који је извео рачуницу рекао да је нереалистична.

Физичари Еван Лафорџ, Вил Прајс и Јохан Рафелски са Универзитета у Аризони, међутим, желели су да истраже да ли је таква густина барем физички могућа. Користећи модел Томас-Ферми испитивали су атомску структуру хипотетичких супертешких елемената.

„Изабрали смо овај модел, упркос његовог релативној непрецизности, зато што омогућава систематско испитивање атомског понашања као функције атомског броја изван познатог Периодног система“, навео је Рафелски.

Њихови прорачуни су потврдили да заиста постоји зона стабилности око атомског броја 164. Такође су показали да би густина тог елемента износила између 36 и 68,4 грама по кубном центиметру, што је приблично процењеној густини астероида 33 Полихимнија.