Нови модел студирања

Професора Ненада Зрнића, проректора за међународну сарадњу Универзитета у Београду и руководиоца недавно завршеног трогодишњег „Еразмус плус“ пројекта Дуал еду – који је имао за циљ увођење дуалног академског образовања у Србију – за портал РТС-а питали смо шта то конкретно значи за будуће академце.

Дуалне студије се по својим циљевима не разликују од традиционалних студија, дакле студент у сваком случају треба да савлада оно што је дефинисано исходима учења, али за разлику од академских и струковних студија, код дуалних студија један део учења остварује се кроз рад код послодавца који има склопљен уговор са високошколском установом. Премда ће тзв. дуални студент имати нешто мањи удео теоријских предмета у односу на класично студирање, он ће учећи кроз рад стећи многобројне практичне вештине, упознаће систем функционисања компаније изнутра, укључујући права и обавезе запослених, тако да ће у потпуности бити припремљен за прво запослење и без уобичајеног времена привикавања. Очекујемо да ће се дуални студент одмах запослити. Уосталом, то су подаци из многобројних земаља које имају дуално образовање у високом образовању.

Шта ће писати у дипломи студента по завршетку дуалних студија? По чему се дуалне студије разликују од струковних?

Што се тиче додатка дипломи, он још нема коначан изглед, али у њој ће свакако морати да буде назначено које је предмете студент положио на традиционалан начин, а које учећи кроз рад код послодавца. Наиме, до сада су од стране КАПК (Комисија за акредитацију и проверу квалитета) и НАТ-а (Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању) усвојени стандарди за акредитацију дуалних струковних студија, али очекујем да после додатних разјашњења буду усвојени и за академске студије.

Закон о дуалним студијама усвојен крајем 2019. не намеће обавезу високошколским установама да га имплементирају. Колико је интересовање за овај вид студирања? Који факултети су све већ припремили за овакве студијске програме?

Према информацијама које имам, више академија, односно високих струковних школа заинтересовано је да започне упис студената на дуалне студије. Заслугу за то имају и послодавци, иницијално иностране компаније, али у последње време све више и домаће фирме, које се обраћају с таквим захтевима Привредној комори Србије. С друге стране, интересују се и будући студенти, многи нестрпљиво очекују да упишу дуалне студије и тиме направе баланс између жеље и потребе да наставе са школовањем и да што пре започну радну каријеру. Један од мотива за дуално студирање је вероватно и обавеза коју Закон намеће послодавцу да студенту исплаћује зараду.

Вредело би напоменути и да се неки од факултета који изводе академске студије интересују за дуалне студије, односно да већ сада, и без формалног започињања дуалних студија, у неким својим студијским програмима имају елементе дуалног. Добар пример је студијски програм мастер студија Индустрија 4.0 који заједнички реализују Машински и Математички факултет Универзитета у Београду. Недавно су на Машинском факултету боравили представници компаније „Слобода“ из Чачка и они су као део наменске индустрије Србије, такође подржали такве иницијативе, које, између осталог, доприносе блиском повезивању ВШУ и привреде. Уосталом, сарадња са привредом и јесте једна од најбитнијих ставки треће мисије универзитета.

У ком правцу видите даљи развој и прилагођавање високообразовних система све бржим технолошким променама?

Наравно да се студијски програми морају убрзано прилагођавати технолошким променама, које се пак много брже дешавају него пре пар десетина година. Једна од предности дуалних студија јесте да студент у фирми може да види савремене процесе и тенденције у индустрији, а сама та чињеница спречава његовог професора на факултету да се срамоти тиме што ће предавати давно превазиђене технологије. С друге стране, тенденција и у свету и код нас је имплементација, односно изучавање ИКТ у студијским програмима, студије везане за дигитализацију, односно индустрију 4.0 и слично. То је јако добро и у томе пратимо свет. На крају бих рекао да уз сва осавремењивања не смемо да запоставимо фундаментална знања која пружамо студентима. Сећам се, својевремено, када се Машински факултет Универзитета у Београду борио за добијање немачке акредитације од стране АСИИН (успешно окончано, акредитација и данас валидна), да је био похваљен од немачке комисије која је боравила у Београду због изузетног теоријског – базичног знања које су добијали студенти на основним академским студијама. Без тог базичног знања, само са познавањем ИТ и одговарајућих софтвера, имаћемо у будућности грешке које могу много људи коштати живота. Дакле, савремена технологија свакако да и под обавезно, али никако науштрб фундаменталног инжењерског знања и размишљања.