Бусола за медијске океане
Епидемија коронавируса само је убрзала прелазак из физичког у виртуелни свет. Нова реалност је појам којим се описује живот, рад, учење, дружење и провођење слободног времена преко интернета помоћу различитих дигиталних уређаја. А медијска писменост, као вештина приступа медијима, критичког промишљања и креирања медијских садржаја, постала је неопходна за опстанак у новој реалности.
Како ту вештину пренети деци и младима, и на који начин обучити њихове родитеље, васпитаче и наставнике, за портал РТС-а разјашњава Маја Зарић из Министарства културе и информисања, уредница и једна од ауторки „Приручника за медијску писменост".
Интензивно се бавите организовањем радионица за децу у предшколским и школским установама. Шта им прво кажете? Како објашњавате шта је медијска писменост и зашто је она важна за њих?
Министарство културе и информисања сваке године обележава Европску недељу медијске писмености у марту и Унескову недељу медијске и информационе писмености у новембру - организацијом радионица у вртићима, основним и средњим школама. Прво им кажем да нема лоших питања ни одговора и да тај дан заједно размишљамо и разговарамо. Са најмлађима дискутујемо о томе шта су медији, које медијске садржаје гледају и преко којих уређаја; причамо о цртаним филмовима, вредностима које препознају у медијским садржајима и стереотипима. То је за њих важно како би почели да промишљају о својим навикама, о томе шта гледају, које игрице играју, какве су навике у њиховој породици, а такође је веома значајно да о томе, након радионице, разговарају са родитељима. На почетку, деца добију радни листић који током радионице боје; листић је у вези са одређеном темом и носе га кући како би се родитељима похвалили и препричали о чему смо разговарали. На тај начин, желимо да медијска писменост постане тема и у вртићу и код куће.
Каква искуства сте имали са васпитачима и наставницима? Која врста едукативних материјала им је сада на располагању? Какве су њихове реакције?
Када држимо радионице, васпитачи, учитељи и наставници увек се изненаде колико деца буду добра и активна. Тема је таква да је деци блиска и занимљива, а ми током часа доста једни од других научимо, атмосфера буде јако лепа и продуктивна, па зато често накнадно добијамо позиве да одржимо још радионица. Захваљујући сарадњи Министарства културе и информисања са пројектом ЕУ „Подршка медијским реформама", сада је свима у предуниверзитетском образовању доступан „Приручник за медијску писменост" на порталу www.medijskapismenost.com, док ће се ускоро и штампани приручници наћи у већини библиотека предуниверзитетских установа.На тај начин, васпитачи, наставници и стручни сарадници у односу на узраст могу да припреме радионицу или час користећи ресурсе попут радних листова и видео-материјала ТВ серијала Суперхероји медијске писмености. У оквиру пројекта смо израдили и дидактичко средство, бесплатну андроид апликацију Луеду - медијска писменост за наставнике, у којој је 600 питања из „Приручника" како би наставници кроз игру лакше могли да усвоје знање и како би уједно видели пример комуникације о теми према узрасту деце. У питању је, дакле, иновативан и користан алат који је осмишљен да се користи кроскурикуларно и циклично кроз образовни систем, а пре сваке лекције је означено у оквиру којих предмета се све може обрађивати одабрана тема, тако да су реакције сјајне.
На који начин се настава о медијској писмености остварује у школама? Да ли је настава на даљину променила нешто у плановима реализације?
Медијска писменост је део формалног образовања од 2005. године и састоји се из три лекције у оквиру предмета Грађанско васпитање (изборни предмет) и Матерњи језик. У Каталогу програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника који је важио од 2016. до 2018. године, од укупно 961 семинара, 158 се бавило ИКТ-ом, а само 18 семинара се односило на медијску и информациону писменост у ужем смислу. Завод за унапређивање образовања и васпитања је 2018. године у средњим школама увео нови изборни програм под називом Језик, медији и култура, који ученици веома радо бирају.
Унапређењу области медијске писмености такође доприносе и организације цивилног друштва, медији и пројекти који протеклих година спроводе бројне активности усмерене ка наставницима и средњошколцима попут едукација, кампова, информативних кампања, креирања приручника и других едукативних материјала. Настава на даљину нас је приморала да се брзо адаптирамо на разне дигиталне алате и дигитални свет.
Медијска писменост - као тема и предмет изучавања - ушла је у образовни систем. Шта и како даље?
Ове године радићемо на развијању обука за васпитаче, наставнике и стручне сараднике према „Приручнику за медијску писменост"; такође, посветићемо се јачању капацитета родитеља кроз израду приручника намењеног њима. На тај начин покушаћемо да допринесемо интензивирању комуникације у вези с овом темом, између образовних радника, деце и родитеља, а с циљем квалитетнијег и одговорног сналажења у медијском и информационом окружењу.
Коментари