У италијанском националном парку откривене хиљаде отисака диносауруса

„Изузетно откриће, које на јединствен начин повезује науку, територију и велике међународне догађаје.“

Тим речима је председник региона Ломбардија Атилио Фонтана отворио конференцију за новинаре у Палати Ломбардија, поводом представљања пројекта Парк из доба тријаса: Хиљаде отисака диносауруса откривених у Националном парку Стелвио.

„То је поклон који историја даје Олимпијским и Параолимпијским играма“, нагласио је Фонтана.

Трагови далеке прошлости у срцу Алпа

Отисци потичу из периода пре више од 200 милиона година и представљају директно сведочанство живота на Земљи крајем тријаса.

„У самом срцу Алпа, између Ливиња и Бормија“, објаснио је Фонтана, „сачувани су трагови прстију и канџи диносауруса утиснути у некадашње равнице. Предели који су данас планински тада су имали сасвим другачији изглед“.

Откриће у долини Фраеле, недалеко од Бормија

Налазиште је у Националном парку Стелвио, тачније у области долине Фраеле, у близини Бормија, који ће 2026. године бити један од домаћина Зимских олимпијских игара Милано–Кортина.

На стеновитој падини откривене су хиљаде отисака, неки широки и до 40 центиметара, са јасно видљивим канџама.

Према проценама научника, реч је о једном од највећих налазишта отисака диносауруса на свету, које датира из касног тријаса, првог периода ере мезозоика.

Диносауруси Алпа и кретање древних крда

Отисци највероватније припадају биљоједима дугог врата и мале главе, сличним платеосаурусима, који су могли достићи дужину и до 10 метара и тежину од неколико тона.

Распоред трагова указује на сложена кретања крда и пружа драгоцен увид у понашање ових праисторијских животиња.

Подручје је већ добило назив Долина диносауруса, а откриће су јавности представили градоначелник Милана Ђузепе Сала, председник Ломбардије Атилио Фонтана и стручњаци укључени у истраживање.

Климатске промене и нова палеонтолошка открића

Ово откриће уклапа се у низ значајних налаза који последњих година долазе из планинских области Италије, делом и као последица топљења глечера изазваног климатским променама.

Током 2024. године, у Парку "Orobie Valtelinezi" у Валтелини, откривен је фосилни екосистем стар око 280 милиона година, из периода који претходи појави диносауруса.

Од фотографа до научног тима

Прве отиске уочио је професионални фотограф Елио дела Ферера, који је у септембру боравио у долини Фраеле фотографишући локалну фауну. Необични облици на стенама привукли су му пажњу, након чега је фотографије проследио стручњацима.

Убрзо су се на терен вратили палеонтолог Кристијано дал Сасо из Природњачког музеја у Милану, представници Националног парка Стелвио, карабинијери и тим истраживача. Употреба дронова била је кључна за документовање великог и тешко приступачног подручја.

„Једно од највећих и најстаријих налазишта у Италији“

У истраживачком тиму били су и Фабио Масимо Пети из Музеја науке у Тренту, као и геолог Фабрицио Бера са Универзитета у Милану.

„После 35 година рада нисам могао да замислим да ћу сведочити овако спектакуларном открићу, и то у региону у којем живим“, изјавио је Дал Сасо.

Бера је додао да је у питању једно од највећих и најстаријих налазишта отисака у Италији, по густини упоредиво са Алтамуром у Пуљи, али знатно старије.

Долазак зиме и снега учиниће локацију недоступном до пролећа, али стручњаци најављују наставак истраживања уз алпинистичке технике, интензивну употребу дронова и савремене технологије, како би се наставило читање приче старе више од 200 милиона година, утиснуте у стене Стелвија.