Добро расположење и креативност

„Генерално, позитивно расположење побољшава креативно решавање проблема, доприноси флексибилности и пажљивијем размишљању", каже Руби Надлер, постдипломац на Универзитету Западног Онтарија. Она и њене колеге Рахел Раби и Џон Пол Минда спровели су истраживање чији су резултати објављени у часопису Удружења за психолошке науке. У том истраживању млади постдипломци трагали су за одређеном врстом методе која побољшава креативно размишљање.

Студенти који су учествовали у експерименту „стављани су" у различита расположења, а онда им је дат задатак да класификују групе слика по визуелно компликованим обрасцима. Истраживачи су код испитаника изазивали различита расположења помоћу музичких спотова и видео-клипова. Најпре су покушали да утврде који од тих садржаја чине испитанике најсрећнијим, а који најтужнијим.  

Најсрећнијим их је чинила енергична Моцартова музика, а међу видео-клиповима - они са бебама које се смеју. Те резултате истраживачи су користили заједно са „тужном" музиком из „Шиндлерове листе" и телевизијским извештајем о земљотресу, као и са неутралном композицијом и видеом који не утичу битно на расположење. Групе испитаника изложене су тим садржајима, а затим је требало да уоче обрасце по којима су класификоване групе слика.  

„Срећни" добровољци били су бољи у сагледавању правила по коме су груписани узорци слика, од оних који су били изложени тужним и неутралним садржајима. „Ако имате пројекат који захтева да мислите иновативно, или имате проблема да пажљиво размотрите задатак - позитивно расположење може бити од велике помоћи", наводи Руби Надлер. Слушање музике је једноставан начин да себе доведете у добро расположење, међутим, Моцартове композиције не изазивају добро расположење код свих људи: свако има „своју" музику која позитивно делује на њега. Надлерова такође сматра да у вези са свим тим - људи воле да гледају смешне видео-клипове на послу. „Мислим да људи несвесно покушавају да изазову позитивно расположење", а тиме и повећају креативност и способност решавања задатака, наводи она. Према закључцима студије, оно што је до сада сматрано „губљењем времена" може заправо бити добро и корисно за послодавце.  

Приредила Татјана Цвејић