Како миришу египатске мумије после пет хиљада година – на слатко, на дрво, на зачине

Мирис мумифицираних тела је мешавина мириса древног дрвета, који подсећа на слатке зачине.

Истраживачи који су проучавали девет мумија били су изненађени њиховим пријатним мирисом.

Мирис је био кључан за старе Египћане који су мумифицирали своје мртве, јер су пријатни мириси били повезани са телима божанстава и њиховом чистоћом. 

И данас, после 5.000 година, мирис мумија се често описује као пријатан, због смола и уља четинара и других биљних уља, као и воскова који су се користили у процесу мумификације.

Истраживачи Ју-Си-Ел-Еја и универзитета у Љубљани, Лондону и Египту за утврђивање мириса користили су „електронски нос”, а утврђени су и неки нови начини и технике, када је процес мумифицирања у Египту у питању, саопштено је са факултета за хемију и хемијску технологију у Љубљани.

Истраживачи су измерили и квантификовали супстанце које емитује девет мумија изложених и сачуваних у Египатском музеју у Каиру, а тим стручњака обучених за мирисе је затим описао мирисе према њиховим мирисним нотама, интензитету и пријатности. 

Главни аутор студије Матија Стрлич, професор на Хемијском факултету у Љубљани, рекао је да мирис мумија већ годинама изазива велико интересовање стручне и шире јавности, али да до сада није била спроведена ниједна комбинована хемијска студија.

„Тим је одлучио да подели своја искуства о сазнању са мумифицираним телима из доба Египта, па смо и реконструисали мирисе тела која ће бити представљена у Египатском музеју у Каиру”, истакла је Сесилија Бембире, истраживач.

Стари Египћани су ритуалима мумифицирања припремали тела за загробни живот. У књигама и филмовима често су страшне стваре везане за људе који би помирисали мумифицирано тело, а нама је то било пријатно”, истакла је професорка.

Ели Лукса, менторка енглеске књижевности на Кембриџу, написала је докторску тезу о мирису. Мирис мумифицираних тела из египатских пирамида описала је као „иновативан” начин да се комунцира са историјом, јер су мириси много говоре о друштву, вери и личности.

„Мириси могу да нам открију којој друштвеној класи је припадала мумија. Све ово је изузетно важно за сврставање у музејским збиркама”, истакао је Матија Стрлич, члан истраживачког тима.

Директор Египатског музеја Али Абделхалим, који је и коаутор студије, рекао је да идентификација различитих техника и материјала мумификације даје увид у период, место и социоекономски статус мумифициране особе. 

Мирис је био кључан за старе Египћане током процеса мумификације, јер су пријатни мириси били повезани са телима божанстава и њиховом чистоћом. 

Чак и данас, око 5.000 година касније, мирис мумија се често описује као пријатан, због смола и уља четинара и других биљних уља и смола, као и воска који се користио у процесу мумификације.