Јелена Бојовић: Прва наша решења ВИ у медицини у употреби можда већ крајем године

Центар за четврту индустријску револуцију у Србији основан је у фебруару 2022. године. Основали су га Влада Србије и Светски економски форум.

Према речима директорке Центра, Јелене Бојовић, циљ је пре свега да се помогне науци, научним достигнућима и производима који су у Центру за четврту индустријску револуцију настали, да се што пре развију пре свега у Србији, да се примене овде, а онда да се та српска решења понуде иностранству, то јест да се извозе.

„Области којима се ми бавимо су биотехнологија и развој вештачке интелигенције у здравству и оно што смо до сада радили јесте управо то – помагали смо с једне стране научним институтима у стварима које њима у овом тренутку недостају. То су капацитети за складиштење података, суперкомпјутер који могу да користе да би развили ВИ решења“, објашњава Бојовићева.

Према њеним речима, закони су предуслов за правовремени развој, а онда и примену неких технолошких решења.

„Донет је Закон о здравственој документацији и евиденцијама. Радили смо на правилницима који олакшавају развој и имплементацију клиничких студија. Нама је јако битно да медицинска средства која се развијају на прави начин тестирамо и да видимо да ли су сигурна за употребу у Србији и како да их тестирамо, пошто су то ипак иновативна решења“, навела је Бојовићева.

Истичући важност људских капацитета, Јелена Бојовић је рекла да је додатна едукација кључна уколико Србија жели да се на прави начин позиционира: „Морамо имати и нове науке, биоинформатику. Успостављен је Мастер 4.0 у области биоинформатике који нам је веома важан због споја наука које се баве животом – биологија, медицина, хемија, фармација, и Ај-Ти наука где смо већ у овој години повећали извоз на преко четири милијарде, што је велики значај“.

Примена ВИ у Србији

Центар ради на идентификацији свих АИ решења која се у Србији производе. Према речима Бојовићеве, таквих пројеката тренутно у области здравства и медицине има 58.

Међу њима је развој алгоритама за прецизну идентификацију болести на основу мамографских снимака.

Идеја је да се нова технологија користи за лакшу, бржу, паметнију идентификацију лица које имају најозбиљније здравствене проблеме.

„Хитност и давање другог или трећег мишљења лекару, помоћ лекару да рано идентификује ту врсту болести, то је ВИ у мамографији“, каже директорка Бојовић.

Испитује се и употреба ВИ за развој лекова, на пример, терапеутских пептида, што је како каже Бојовићева, врло иновативни приступ који користи Институт за вештачку интелигенцију.

„То значи да се лекови не производе у лабораторији него коришћењем тих алгоритама ВИ у самом систему тестирају се молекули, како они интерагују са протеинима и да ли ће имати праву реакцију код вас у организму. Замислите сада да се сва тестирања врше негде онлине и на неким суперкомпјутерима, а да не морамо, бар у првим моментима, у којој брзини говоримо“, прецизирала је гошћа РТС-а.

Један од циљева је и боља дијагностика уз помоћ ВИ, посебно када су у питању болести које је тешко уочити због одсуства симптома или њихове неспецифичности, као што је случај код Фабријеве болести.

„Постоје ретке болести за чије проналажење некада прође 30-40 година, ти људи некада и умру пре него што се идентификује та болест. Људи са 40 година остају без бубрега, одлазе на дијализу. Уз коришћење алгоритама, болест може да буде идентификована за две-три године, можда и неколико месеци само“, каже Бојовићева и додаје да алгоритми који су већ развијени, могли би да почну да се користе убрзо, али је неопходно да прођу и клиничке студије, као и безбедносне провере.

На основу фазе развоја, Бојовићева оцењује да би неки пројекти, као што је пример са мамографијом, могли да почну да се примењују пре краја године.

Говорећи о користима које би пацијенти и лекари у Србији могли да очекују од примене вештачке интелигенције, Јелена Бојовић истиче пример пројекта који анализира три-де снимке леђа: „Пацијенти не морају да иду уопште на рендген, а неко вам каже колико је закривљење кичме и само на основу три-де скенера. Лакше, брже проналажење болести и сигурније за пацијента, са мање зрачења. То је оно што очекујемо“.

Пројекат "Horizon"

Процењује се да у Србији свака десета особа има поремећај у раду штитне жлезде.

Пре месец дана, у партнерству са Медицинским факултетом из Хрватске и Институтом за молекуларну генетику у Србији, а уз финансијску подршку ЕУ, покренут је пројекат "Horizon". У овом истраживачком пројекту учествује 250 испитаника, а испитује се целокупан геном да би се видело да ли има и какве су реакције на одређене лекове и да ли реакција зависи од генетике.

„Ради се о истраживању које се бави пацијентима који су оболели од различитих болести штитне жлезде – хипотиреоза, рак штитне жлезде. Циљ је да пронађемо сва решења која тренутно постоје или се развијају код нас у научним институтима и у Хрватској и да видимо како то може да се примени“, објашњава Бојовићева додаје да је план да се решења имплементирају у клиничкој пракси.