Кампања Наизглед здрав: Биља Крстић

У последњој епизоди серијала о својим здравственим навикама говорила је Биља Крстић, која ће у недељу деветог новембра у МТС дворани одржати велики концерт поводом 50 година музичког рада Све боје гласа.

„Обично када ми кажу – Јао, Биљо, како добро изгледаш, увек помислим, да ли то заиста има везе са тим што водим рачуна о свом животу, а ту укључујем и исхрану и вежбе и шетње и тако даље. Ја сам у ствари највише радила на свом здрављу пре једно двадесетак година“, рекла је музичарка и вокал „Бистрик оркестра“ Биља Крстић. Додала је да се највише уплашила када је добила коксаки вирус 2019. године, који ју је „потпуно везао за кревет“, што се потом надовезало на епидемију коронавируса, па, како каже, до маја 2020. године, није била „способна да направи 15 корака“.

После свега што је прошла, истиче да је јако важно ићи на редовне контроле.

„Прође то, и обично људи кажу – Добро, нема везе, или немају времена због посла или других разлога. Ја сам себи задала задатак да апсолутно морам на сваку контролу да идем. Нисам ја потпуно здрава али водим рачуна да одржим ово, за сада, сасвим пристојно здравље“, рекла је Крстићева.

Грађане Србије највише муче кардиоваскуларне болести, а та статистика би могла да буде другачија. Биљана Крстић каже да редовно ради анализе крви, али и да посећује Центар за хипертензију на шест месеци.

„Мени је најважније управо то због притиска. Наравно, то су кардиолошки прегледи и тако даље. Цела мамина фамилија је фамилија која има проблеме са срцем. Тако да су те кардиоваскуларне болести код нас баш у фамилији заступљене. Моја рођена сестра, нажалост, је преминула. Она је оперисала аорту и ја сам негде у тој, да кажем, високоризичној групи, и због тога највише и водим рачуна. Имам ту митралну инсуфицијенцију. Имам дакле та два мало отворена залиска срчана, али то је све под контролом. Ми то све водимо рачуна“, рекла је Крстићева.

Зашто је зову Брзи Гонзалес

Испричала је и да јој је вредност холестерола била повећана, да је то стање код ње генетички узроковано и да сада, уз помоћ лекара, и о томе води рачуна.

„Понекад помислим да ми се те неке вредности можда поремете и од превеликог напора. Ја не знам да ли је то могуће, али ево, само да кажем, наравно, све је то стрес. Ви трчате на концерт, идете на пробе, није битно, снимање, 10, 15, 20 минута. Имате хиљаду обавеза, интервјуе... Ја радим са децом пуно, имам ту вокалну радионицу Бистрик. Путујем и са њима, путујем и са Бистриком. Радим музику за серије, за филмове. Сваки пут, када завршим то, када већ цркнем од посла, кажем – Е нећеш више овако, сада ћемо другачије, и то другачије буде, углавном, неких недељу дана. Ја имам надимак у мојој породици и међу мојим пријатељима, зовем се Брзи Гонзалес, јер ја нема где нисам, где не стигнем. Али мислим да то треба, за све треба имати мере у животу”, истакла је Крстићева у разговору са Аном Стаменковић.

Стрес – да ли је могуће да га избегнемо

Професор др Петар Оташевић са Института за кардиоваскуларне болести Дедиње рекао је да стрес, нажалост, не можемо избећи. „То је саставни део савременог живљења. Али стрес заиста јесте јако важан фактор у смислу обољевања од кардиоваскуларних болести. Можда не толико у смислу повећавања вредности холестерола, колико у смислу повећавања других фактора ризика, као што је, рецимо, хипертензија или појава дијабета, или нагли скокови притиска који могу практично довести и до пуцања тих наших малих атеросклеротских плакића које имамо свуда по крвним судовима и могу довести практично до инфаркта или до шлога”, изјавио је проф. Оташевић.

Говорећи о најчешћим факторима ризика, доктор указује најпре на неправилну исхрану и физичку неактивност.

„За разлику од лошег холестерола који можемо смањивати са јако пуно лекова, и то је сјајна ствар, тај добар холестерол заправо нема лекове којима ћемо повећати добар холестерол. То је заправо само физичка активност. Битно је јер се сматра да уколико смо физички активни, а шта значи физичка активност – значи барем 150 минута недељно хода, шетње, лагано трчање, пливање, било шта.

Заиста не морате ништа да радите екстремно напорно. Само будите активни, будите у покрету. Сматра се да уколико смо тих 150 минута недељно физичке активности, наш ХДЛ холестерол може да се повећа за неких двадесетак посто. Ако повећамо мало ХДЛ холестерол, мало смањимо ЛДЛ холестерол било дијетом, било лековима, онда можемо ући у неку безбедну зону”, објашњава професор.

Оптималне вредности холестерола зависе заправо од клиничког сценарија.

„Значи, уколико нисте имали неки догађај, ваше оптималне вредности холестерола су веће него уколико нисте имали инфаркт или шлог или имате стент или хируршку реваскуларизацију миокарда. Због тога о оптималним вредностима холестерола треба разговарати појединачно са пацијентима. Када нисмо у тим оптималним вредностима, онда просто повећавамо терапију. Значи, обично крећемо са једном врстом лекова. Уколико смо достигли циљне вредности – сјајно, уколико нисмо, додајемо другу или можемо чак и трећу врсту лекова за снижавање холестерола да бисмо добили неке оптималне вредности”, каже проф. Оташевић и додаје да га пацијенти врло често питају шта да раде када им је ниво холестерола веома низак.

„Заправо, не постоји опасност од ниских вредности холестерола. Људи се плаше да не постану дементни, јер раније су постојале неке сумње да уколико је холестерол низак, јако низак, да је већа склонност деменцији. То дефинитивно није научно доказано. И ми имамо принцип код лечења холестерола – што ниже, то боље. Заправо, не постоји тако нешто као што је опасно низак вредности холестерола”, објаснио је саговорник у Кампањи Наизглед здрав.

Генетски и стечени холестерол, у чему је разлика

Објашњава да организам сам ствара холестерол у количинама које су му потребне. Доктор је указао и на разлику између генетског и стеченог холестерола.

„Генетски холестерол значи да нам недостаје неки од ензима који утиче на разградњу самог холестерола, односно на ограничавање стварања холестерола у нашем организму. Практично, ту не можемо помоћи дијетом јер просто та метаболичка грешка је таквог карактера да захтева терапију лековима. А што се тиче стеченог холестерола, то значи да просто се не хранимо здраво. Хранимо се сувише масноће, да ли су то масна меса, да ли су то масни сиреви, да ли су то слаткиши, да ли је то тестенина. Слаткиши и тестенине у нашем организму заправо претварају масноће као нека врста резерве”, каже проф. Оташевић.

Губитак 47.000 живота може бити мањи

Истиче да га као стручњака брине однос између доброг и лошег холестерола: „У принципу, колико је тај однос између доброг и лошег холестерола већи од три према један у корист лошег холестерола, онда то значи да су те особе врло често под повишеним ризиком од атеросклерозе”.

Сваке године у Србији због кардиоваскуларних болести изгубимо готово 47.000 људи. Можемо да спречимо овакве исходе правилном исхраном, физичком активношћу, престанком пушења и редовним прегледима.

Крвну слику треба проверавати бар два пута годишње. Хајде да променимо статистику, јер иза сваког броја стоји нечији живот.