"Content to consumer": Више домаће музике у медијима помоћи ће музичарима, али и очувању културе и језика

Током првог дана програма међународне конференције о медијима "Content to consumer", у оквиру панела „Форматирање или алгоритам против Ди-џеја и слушаоца“ – представници музичке индустрије истакли су најзначајније аспекте, тенденције, проблематику и ставове о музици у медијима.

Учесници овог панела су били: Владимир Граић (ПГП РТС), Дарио Антуновић (Радио „Ентер“, Загреб), Рамбо Амадеус и Ана Станић, у име асоцијације за заштиту права музичких аутора. Модератор панела је био музички критичар и публициста Александар Жикић.

Имајући у виду да је пандемија онемогућила музичарима (у целом свету па и код нас) да остваре приходе од свог рада кроз концертне активности и наступе, више него икада пре постало им је значајно да могу да рачунају и на приход од тантијема, путем емитовања њихове музике у медијима.

Певачица и ауторка Ана Станић, која је на челу групације МИМА (Музички извођачи и музички аутори) при Удружења за креативну индустрију Привредне коморе Србије, истакла је да се музичари труде да сами изнађу нове начине да себи помогну.

„Заједно се трудимо да таргетирамо све конкретне проблеме, те да се кроз неку аргументовану и институционализовану 'борбу', уз помоћ људи из Коморе, наметнемо у држави и у друштву као фактор који није за занемаривање, јер то музика јесте – важан фактор и у културолошком, али и у привредном смислу“, истакла је Ана Станић.

Групацију МИМА чине репрезентативна Удружења музичких извођача и аутора: Удружење музичара џез, рок и забавне музике Србије, Удружење компрозитора Србије и Савез естрадних музичких уметника Србије.

Директор ПГП РТС-а Владимир Граић подсетио је на податак да је априла 2020. године и Дискографска Асоцијација Србије (ДАС), међу првима покренула иницијативу за подршку домаћој музици и музичарима, који због пандемије не могу да остварују зараду.

„Окупиле су се око те идеје одмах разне релевантне асоцијације музичара, композитора, произвођача, дискографа. Договорили смо се да покушамо да направимо неки модел, који би омогућио да се више медијског простора уступи домаћим ауторима и извођачима. Не забранама, то је погрешно јер први бих се борио против тога да се забранама ово регулише... пре стимулисањем. Циљ је да се дође до реципроцитета који би допринео бољем положају домаћих музичара“, наводи Граић.

У нашем региону такав модел већ постоји. У Хрватској је загарантовано време емитовања домаће музике у медијима, што музичарима у тој земљи доноси приходе.

„Наше искуство, што се тиче законодавног, је да заступљеност домаће музике у програму од 00 до24, износи 25 одсто. Од тога, предвиђено је да 20 одсто домаће музике мора бити емитовано у термину од шест ујутро до 22 сата“, казао је Дарио Антуновић, директор радија „Етер“ из Загреба.

Анализом података, утврђено је да се домаћа музика свих жанрова у највећој мери и емитује на програмима Радио-телевизије Србије, истакнуто је на овом панелу.

Осим стандарних чинилаца свог медијског система (три телевизијска канала, четири радио програма, интернет портал) Јавни медијски сервис Србије настоји да изађе у сусрет музичком аудиторијуму на интернету и другим платформама, те је након тематских радио програма (РТС Џубокс, РТС Рокенролер, РТС Вртешка и РТС Плетеница) који су доступни путем мултимедијске платформе РТС Планет, од недавно доступна и музичка апликација ПГП медија плејер са више од 2.000 песама са две стотине албума објављених за најстарију дискографску кућу на Балкану.

Попут њихових колега из света и наши музичари налазе алтернативу у производњи сопственог медијског садржаја, који пласирају независно од медија, на другим (сопственим) медијима или интернет платформама, на друштвеним мрежама и на друге начине.

„Аутори имају један од начина, мислим има милион начина, али један од њих је да имају сами свој медиј. Ево на пример, мој случај. Ја сам прегледавши својих милијарду хард дискова које имам, схватио да имам три до седам хиљада сати своје музике разне, демо снимака, разговора...“, рекао је Рамбо Амадеус.

Учесници панела "Content to Consumer" конференције посвећеног музици у медијма, били су сагласни у вези са одговорношћу при избору музичких садржаја који се емитују у медијима. Истакли су да тај избор не треба ограничавати јер се кроз слободу избора и жанровску разноврсност (и музичке) понуде – публика едукује и информише о музичкој уметости.

Главни изазов, како за медије тако и за извођаче и ауторе је одабир квалитетног музичког садржаја, као и свега онога што конзументи желе.

„Велика је уметност и изазов наћи праву меру. Сви уредници, као и сви ми који се бавимо на неки начин емитовањем музике, трудимо се непрестано да нађемо што идеалнији баланс између онога што је квалитетно и онога што људи желе да чују. А укуси су, знамо- различити и тешко је, увек је врло захтевно то прецизно погодити“, закључио је Граић.

У нашем добу, често се помињу алгоритми као релевантни показатељи „односа снага“, а оно што се по обичају заборави је да и њих креира, програмира – човек.

Оно што би и даље требало да буде заједничко и медијима, али и музичким ауторима и извођачима је императив квалитета садржаја који се нуди, као и едукативна улога – коју и једни и други имају у друштву.

Већа заступљеност музике домаћих извођача и аутора у нашим медијима би, сматрају учесници овог панела, недвосмислено допринела и очувању наше културе и језика. Такође, таква ситуација би сачувала део талентованих музичара у Србији а неке од њих би сигурно мотивисала да не размишљају о промени професије.

Сазнајте више о панелима и програмима конференције "Content to consumer".