Загађујемо воду, ваздух... Да ли знате колико, и каквог отпада јури Земљином орбитом

Крајем јуна су три главна представника европске свемирске индустрије потписала уговор са Европском свемирском агенцијом за развој великих сателитских платформи у ниској орбити Земље у складу са стандардима нулте емисије отпада.

Глобална свемирска индустрија могла би, са садашњих 350 милијарди долара у наредних 10 до 15 година да повећа приход на преко билион долара.

Тренутно око Земље кружи око 10 хиљада сателита, који функционишу, а очекује се да ће их до 2030. бити око 60 хиљада. Укупна маса свих свемирских објеката у Земљиној орбити је 12 400 тона.

„У принципу ви имате ситуације од Старлинка који обезбеђује интернет и којих има јако много, до научних сателита, до војних сателита, шпијунских сателита, сателита који посматрају временске прилике на земљи, који се користе за пољопривреду, до сателита које користимо свакодневно на нашим мобилним телефонима за интернет и за ГПС, односно за глобални позициони систем“, рекао је Др Немања Мартиновић, астрофизичар.

Земљина орбита сваког дана све је затрпанија старим сателитима који истеком века употребе настављају да се крећу без икакве контроле брзином од 40 до 50 хиљада километара на сат.

„Кесловаров ефекат је, имајући у виду да уколико се сударе два сателита или уколико се настане неко поље отпада приликом судара два објекта, ту настане хиљаде малих честица које су све на орбитама и које имају брзине, еквалентне брзинама, које су биле пре судара. То могу да буду брзине од неколико километара у секунди. Ви одједном имате 1000 пројектила које иду около 1.000 км у секунди“, додао је Мартиновић.

Стручњаци већ годинама упозоравају на могуће сударе у свемиру.

„То није упоредиво са пуцњем. Енергија честице од једног центиметра, која погоди сателит отприлике одговара експлозији гранате, тако да последице таквог поготка, значе квар већих а и уништавање мањих сателита, и настајање ситних фрагмената и неку врсту каскадног ефекта где један судар покреће следећи, а учесталост судара би се могла повећавати“, рекао је Холгер Краге, из Европске свемирске агенције.

„Најпознатији судар се догодио 2009. године између активног америчког комуникационог сателита Иридијум и руског сателита Космос који је био ван функције две године. Оба сателита су уништена, а хиљаде њихових делова још је у орбити“, рекла је Ксанти Оикономиду, Европска свемирска агенција.

Крајем маја, Европска свемирска агенција и 12 земаља потписали су Повељу о нултом отпаду која показује посвећеност Европе да буде глобални лидер у отклањању свемирског отпада и одрживости будућих активности у свемиру.

„Немамо још увек роботе који могу да оду и да скупљају такав отпад, али постоје начини да се то у будућности, ми се надамо у некој скоријој будућности, решава. Постоје предлози за прављење неких мрежа између два сателита који би би то скупљали, постоји начин да се неким јачим ласерима скрене путања самог дела, ако је то пола метра, нпр. део од неке леталице, да се он упути ка земљи.

Он може да сагори у потпуности док улази у Земљину атмосферу. Постоји начин да се избаци из орбите и да иде у јако високе орбите. То се зове гробље сателита, налази се доста иза границе употребних делова орбите где можемо да комуницирамо са сателитима", објаснио је Милан Стојановић, научни сарадник Астрономске опсерваторије у Београду

Прошле године је усвојено правило којим се од сателитских оператора захтева да, у року од пет година од завршетка мисије, одложе своје сателите.

Америчка влада изрекла је прву казну због свемирског отпада компанији „Диш нетворк“, која пружа медијске услуге преко сателитског сигнала, да плати 150.000 долара због неуспешног уклањања сателита који је у свемиру више од две деценије.