Читај ми!

Обележава се светски дан поезије – у Србији низ књижевних догађаја

Светски дан поезије обележава се 21. марта, a установио га је Унеско 1999. године. Циљ је промоција читања, писања и објављивања поезије широм света, али и пружање подстицаја и одавање признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима.

Обележава се светски дан поезије – у Србији низ књижевних догађаја Обележава се светски дан поезије – у Србији низ књижевних догађаја

Светски дан поезије обележава један од најдрагоценијих облика културног и језичког изражавања човечанства. Током обележавања Дана, поезија окупља људе широм света. Некада се дан поезије славио у октобру и традиција да се октобар сматра месецом поезије очувана је у многим државама.

Унеско је у иницијативи да се прогласи Светски дан поезије, препознао начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Као један од главних циљева обележавања дана поезије је да се подржи језичка различитост кроз песнички израз.

Циљ обележавања Дана поезије је да се охрабри успостављање дијалога између поезије и других уметности (сликарство, музика, позориште, плес), као и повратак усменој традицији рецитала и промоција проучавања поезије.

У Резолуцији која је усвојена 16. новембра 1999, на 25. пленарном састанку Унеска написано је: За Светски дан поезије проглашава се 21. март; позивају се државе чланице да узму активно учешће у обележавању овог дана, како на локалном тако и на националном нивоу, уз активно учешће националних комисија, невладиних организација и заинтересованих јавних и приватних институција (школе, општине, песничке заједнице, музеји, културна друштва, издавачке куће, локалне власти и тако даље).

Прослављање светског дана поезије у Србији

На овај дан се организују бројне манифестације, књижевне вечери, читања поезије, радионице и други културни догађаји како би се промовисала поезија, и како би подстакао јавни интерес за њу.

Културни центар Београда придружио се слављењу поезије 2001. године фестивалом „Светски дан(и) поезије. Ове године манифестација се одржава под називом „Наши дани". 

Програм име дугује песми Владислава Петковића Диса, са жељом да се у савремености препозна садржај наших дана, као и снага песничког поступка који може трансформисати личну и друштвену стварност. Иако су Светски дани поезије традиционално подразумевали гостовања страних аутора и ауторки, програм је ове године посвећен искључиво домаћим песницима, уметницима и издавачима, како би се боље разумела и подржала локална заједница, наводи се на порталу БКЦ.

У оквиру програма посебно место заузима наступ групе Наши дани, коју чине чланови Клуба за стара и одрасла лица при Геронтолошком центру Зрењанин, као и хора ХОР-РУК, омладинско-пензионерског колектива.

Програм „Наши дани" се састоји од целина: „Међу својима", „Трагови школског програма", „Нови корзо", „Библиотека у настајању" и „Поштовање записа".

Дан поезије се заправо у више градова Србије обележава манифестацијама које трају и више дана.

Посебним програмима овај дан се обележава и у Нишу у организацији Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Поводом деведесет година од рођења песника Бранка Миљковића, програм обележавања Светског дана поезије у том граду је од 2024. године прерастао у фестивал под називом „Проветравање песме".

Организованим читањем и казивањем стихова, чланови Друштва већ више од деценије јавно заговарају писање и читање поезије као чин слободе и креативности. Позив на фестивал „Проветравање песме” и ове године је отворен за све љубитеље поезије.

Ове године се, како наводе у Друштву, сећамо великана наше књижевности у аутентичном амбијенту Меморијалне поставке „Стеван Сремац / Бранко Миљковић”.

У програму за суботу, 21. март, у простору меморијалне поставке „Стеван Сремац / Бранко Миљковић” са почетком у 18 сати, најављени су Нови песнички гласови Ниша: представљање зборника „Други улазак у реку”. Учествују песници заступљени у зборнику и др Јелена С. Младеновић.

субота, 21. март 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом