Ин мемориам: Божо Копривица

Дипломац светске књижевности Филолошког факултета, драматург у Југословенском драмском, Народном позоришту, Битеф театру, Звездара театру, у Црногорском народном позоришту, Краљевском позоришту „Зетски дом''.

Написао је књиге Волеј и слух, Киш, Борхес и Марадона, писао је о Данилу Кишу, Бориславу Пекићу, Мирку Ковачу.

„Чудан човек је био Божо. Непоновљив, потпуно свој. Све што је радио радио је срцем. Срцем је читао књиге, срцем их је писао, срцем је радио представе, срцем је волео пријатеље и помагао и подржвао. Срцем је бранио пријатеље од свих грубости и неправди. Он је био завереник лепоте, завереник велике књижевности и велике уметности“, истиче Вида Огњеновић.

„Божу сам упознао пре пола века и провели смо многе године у послу. Он је оставио један велики траг у литератури. Мени је био неколико пута помоћник редитеља или драматург, и остале су иза њега значајне књиге, есеји, приче о писцима. Оно што је изузетно занимљиво, и за Божин живот изузетно драгоцено, то је љубав према фудбалу. Играо је сјајно фудбал и био један од највећих навијача Партизана“, подсећа академик Душан Ковачевић.

Божо Копривица знао је много тога, о позоришту, филму, фудбалу и књижевности.

„Свака моја књига је аутобиографска. Нема везе да ли је добра или не, али је аутобиографска. Ако гледате неку представу ви уносите својом енергијом да ли може да буде добра представа или лоша. Зависи како гледате, ако имате добру намеру. И то аутобиографско, ти људи које сам упознао од глумаца, писаца, боема, уличара… ти људи су ме научили да будем радознао“, говорио је Божо Копривица.