„Огањ и келија", поема Владимира Кецмановића, о животу Светог Василија Острошког

Пре, много пре спаљене цркве и спаљеног манастира, људи са чалмама купише харач у житу и у крви. «Жито морамо, крв не смијемо», рекла је мајка Ана. «У намастир, у завалу, тамо код брата Серафима, кумим те Богом Петре, одведи нашег Стојана». 

Огањ и Келија је молитвена поема, у којој Владимир Кецмановић лирским средствима описује животни пут једне историјске личности и духовни пут једног свеца, од Стојана Јовановића до Светог Василија Острошког, написао је у приказу књиге Милорад Дурутовић. 

„На првом нивоу, огањ се односи на пожар који је спалио цркву у Тврдошу, где је Свети Василије за живота био Владика. После те паљевине и напада Турака се повукао према тадашњем Оногошту и стигао до Острога. У метафоричком смислу огањ је и небески огањ. Келија Светог Василија, у којој, откако је стигао на Острог, проводио дане и која у овој поеми симболише место где се сусрећу трен и вечност", каже Кецмановић.

О Светом Василију Острошком Владимир Кецмановић почео је да пише још као студент деведесетих година прошлог века. Тај рукопис чекао је три деценије да буде завршен, али у форми поеме. 

„Пре одређеног времена сам дошао на идеју да заправо прави начин за писање о свецу није проза и није роман, него ово дело које можемо назвати на разне начине, али најближе истини би било да кажемо да је то поема. У сваком случају је дело које пише поезију, поезија с елементима драмског", објашњава Кецмановић.

Аутор додаје да сада више нико није у добром периоду и нико нема илузију да је у добром периоду, тако да је, према Кецмановићу, глобално гледано данашње време безнадније од деведесетих за цео свет и отвара још мање простора за визију било каквог спасења осим спасења у Господу. 

У том смислу се поема Огањ и Келија може схватити као молитва Светом Василију Острошком у песничкој форми. Певајући о чудима свеца, поема је за Матију Бећковића и сама једно мало чудо. 

„Манастир Острог сваке године објављује по једну књигу чуда које људи пишу и сведоче шта се њима догодило. Свака од тих прича о Светом Василију је једна мала песма, а Владимир Кецмановић их је сабрао као Херцеговац у једну поему која је једна новина у нашој, сада, модерној књижевности", истиче Бећковић. 

Иво Андрић је написао „Ништа не бива пре него што треба да буде", па је тако и поема Огањ и Келија настала кад и како треба.