Изложба „Градитељ снова“, прилика да у Риму видите дела непоновљивог Мироа
Римска изложба „Миро – градитељ снова“ јединствена је прилика да се урони у екстравагантну креативност великог шпанског уметника. Са збирком од више од 160 радова, који у највећем делу припадају приватним колекцијама и први пут се представљају јавности, поставка је омаж стваралачкој посебности Жуана Мироа и његовој изузетној склоности за слободу и независност од сваке уметничке, друштвене и културне догме. Изложба је отворена до 23. фебруара следеће године.
У обновљеном простору Историјског музеја пешадије Италијанске војске, здању стила Либерти, не баш типичног за Рим, публику дочекују живахни и сањиви Мироови радови препознатљивог стапања надреализма, апстракционизма и симболизма.
Шпански сликар, вајар, керамичар Жуан Миро, рођен у Барселони 1893. године, убрзо после почетног утицаја фовизма и кубизма ствара јединствен визуелни језик који карактеришу биоморфни облици, лебдеће линије, динамика и јарке боје.
У граду светлости 20-тих година прошлог века Миро је опчињен надреализмом, али не прекида традиционалну нит са каталонском културом.
Изложена дела јасно указују на константну уметникову тежњу истраживања снова и митолошких тема, користећи визуелну и личну азбуку сачињену од симбола и знакова.
„У сликарству Миро није користио прецизност и дефинсаност. Суштина његове намере је сугестија упућена ономе ко гледа дело, да самоиницијативно попуни намерно остављене празнине, односно бели простор. Послужио се лукавством, па ми учествујемо у креирању слике. Није нам допуштено да будемо неми посматрачи, већ Миро од нас тражи да комплетирамо његово дело. Он нас позива да пажљиво погледамо његову слику, кроз персоналну оптику. Смишљено нас наводећи да сагледамо и оно нешто изнад, преко, што није доступно нашем погледу“, објашњава кустос изложбе Винченцо Санфо.
Ексклузиван додатак римској изложби су Мироове бронзане скулптуре. То је био повод за јединствени шпански уметнички триптихт који је стваралачки обликовао 20. век. Заједно на једном месту су бронзана дела Пикаса, Далија и Мироа.
Дуго и богато стваралочко путовање потврђује да Миро није прихватао ниједан идеолошки диктат или стилску ригидност. До краја је остао доследан бунтовник против традиционалних техника, дефинишући своју уметност као атентат на сликарство.
Измештањем погледа са окружења на визију, Миро је креирао потпуно нови уметнички универзум. Његово стваралаштво сачувало је достојанство позивања на сећање, али и снажно подцртано индивидуалним номадизмом уметника.
Коментари