Ах тај стрес: Уместо да га избегавамо, треба да га искористимо

Стрес се дуго посматрао као један од главних узрока болести – од срчаних проблема до поремећаја менталног здравља. Међутим, све већи број истраживања указује на сложенију слику: није сваки стрес штетан. Напротив, одређени облици стреса могу бити корисни, па чак и неопходни за здравље.

Како показују новија истраживања, кључ није у томе да елиминишемо стрес, већ да га правилно „дозирамо“.„Циљ није да уклонимо стрес, већ да га оптимизујемо", наводе стручњаци са Масариковог универзитета у Чешкој.

„Добар“ стрес: механизам који може да ради корисно

Научници овај феномен називају хормеза – процес у којем краткотрајан, умерен стрес активира природне механизме одбране у организму.

То значи да тело, када је изложено контролисаним изазовима, не само да се брани, већ постаје јаче, повећава отпорност на болести,побољшава когнитивне функције, подстиче регенерацију ћелија и повећава адаптабилност организма.

„Одређени стресори – у правој мери – активирају механизме који штите и обнављају тело", наводи се у истраживачком раду чешких психолога о утицају стреса на здравље.

Врсте стреса које су нам потребне

Истраживања издвајају неколико кључних „здравих“ стресора који су некада били природни део живота: Физички напор (вежбање), излагање хладноћи и топлоти, повремено ограничење у исхрани (пост/интермитентни пост), исхрана првенствено биљкама, односно производима без меса, али и  ментални и емоционални изазови.

Ови фактори делују као „окидачи“ који покрећу унутрашње системе поправке и адаптације.

Ипак, како додају истраживачи, могући проблем се крије у савременом друштву, где је мање оваквих изазова. Парадоксално, савремени живот је уклонио многе од ових природних стресора.

Зато ваља узети у обзир факторе као шти су: стална доступност хране, климатизовани простори, мањак физичке активности, смањена изложеност природним условима.

Последица је да тело губи стимулусе који су му неопходни за правилно функционисање. „Недостатак доброг стреса постаје озбиљан ризик по здравље", стоји у истраживању.

Танка линија: када стрес постаје штетан

Кључна разлика између корисног и штетног стреса лежи у интензитету и трајању.

Добар стрес је краткотрајан, умерен и завршава се успешним опоравком. С друге стране, лош стрес је хроничан, неконтролисан и без периода опоравка.

„Хормеза подразумева благ до умерен стрес кратког трајања. Претеривање – било у тренингу, посту или изложености хладноћи – може имати супротан ефекат", упозоравају психолози.

Како стрес утиче на мозак и тело

Истраживања показују да умерен стрес може побољшати памћење и учење, подстаћи раст нових можданих ћелија, повећати концентрацију и енергију, активирати имуни систем. Такође, начин на који доживљавамо стрес игра важну улогу. Стрес може побољшати фокус и енергију.

Научници истичу да није важан само сам стрес, већ и наш однос према њему. Људи који стрес виде као изазов, а не као претњу, често имају боље здравствене исходе.

Овај „ментални оквир“ може утицати на: хормонски одговор, ниво анксиозности па тако и дугорочно здравље.

Практични савети: како увести „добар“ стрес

Истраживања указују да мале, постепене промене могу имати велики ефекат, а то су кратки интензивни тренинзи, завршетак туширања хладном водом, ограничено време за оброке, више разноврсне биљне исхране, излазак из зоне комфора кроз менталне изазове

Закључак је да је неопходно балансирати стресом, а не трудити се да га избегавамо по сваку цену, наводе стручњаци.

Савремена наука све више потврђује да је стрес неизбежан – али и неопходан. Правилно дозирани изазови омогућавају телу да се прилагоди, ојача и одржи равнотежу у условима модерног живота јер, како закључују психолози у истраживању: „Без довољно стреса – постајемо слабији".