Премијера Бернхардовог „Трга хероја“ у Бург театру у режији Франка Касторфа, доказ како се времена мењају

У бечком Бургу одржана је премијера „Трга хероја“, Томаса Бернхарда, у коме аутор оптужује Аустријанце за крипто-нацизам. Прву инсенацију текста радио је Клаус Пајман 1988, а ову Франк Касторф. Времена се мењају. Онда се протестовало против премијере, данас против оних који неће на премијеру.

Драма Трг хероја (Heldenplatz) прати судбину јеврејске породице Шустер. Иако је имао упешну каријеру у Оксфорду, професор Шустер се враћа у Беч, кући. Његовој супрузи Хедвиг се не допада да је опет у стану поред „Трга хероја“ на коме је Хитлер 1938. држао говор пред пола милиона присташа, јер пати од тинитуса где јој стално одјекује „Зиг Хајл“. Кад професор схвати да је у Аустрији могуће бити само „католик или нациста“, он скочи кроз прозор. Породица се окупља на сахрани. То је читава прича.

„Мислим да ми живимо у време скандала. Убрзање које долази са друштвених мрежа, свако покушава да негде прави неки скандал. Мислим да смо се овде ипак држали неких сигурнијих, правих вредности, него ишли ка скандалу“, наводи сценограф Александар Денић.

Глумица која носи представу је Биргит Минихмајер. У складу са новом режијском модом, она игра Хедвиг, игра девера Роберта, игра душе побијених Јевреја, кад у трансу пева јидиш тужбалицу Наше село гори (Undzer shtetl brent).

Али пажња, Франк Касторф није љубитељ једноставних закључака: Песма обрађује погром Пољака над Јеврејима у Пшитику, три године пре него што су нацисти заузели Пољску.

„Ова структура коју сам направио, она мора да буде, да задржи то сидро историјско с тим дебелим ланцем. А с друге стране, она мора да има тај актуелни тренутак. Мора да садржи једну свежину и један поглед на свет који се још више загадио. Данас је ствано тешко разазнати ко је горе, ко је доле, ко је лево, ко је десно“, наглашава Денић.

Резултат је типичан – Касторфов театар хаоса. Генерална проба је прекинута јер није било довољно хаоса. Зато га је било испред Бурга, где се полиција обрачунавала са противницима десних Слободара, који су те вечери имали свој бал ту, у Хофбургу, на стварно Тргу хероја.

Трг хероја је најбоље играти сваке две до три деценије, јер се онда најбоље види колико се свет променио, да ли су преживели стари скандали и старе афере. Сама представа користи средства експресије и гротеске, али тамо где се нађу Бернхард и Касторф, ни политика није далеко.