Овације у Карнеги холу за Хор бечких дечака – и једног Београђанина

Њујоршка публика наградила је стојећим овацијама Хор бечких дечака, међу којима је и један дечак из Србије, Београђанин Теодор Грегор Илић, на најпознатијој концертној сцени света.

Импресивна главна дворана Карнеги хола са више од 2.800 места, која носи име чувеног америчког виолинисте Ајзака Стерна, била је тесна да прими све њујоршке љубитеље музике Хора бечких дечака, који су у ово празнично време на Менхетну одржали концерт под називом „Божић у Бечу", у години у којој обележавају јубилеј – 525 година постојања.

Њихови анђеоски гласови, вођени диригентском палицом и пијанистичким умећем Мануела Хубера, топили су срца публике, која их је наградила вишеминутним стојећим овацијама и два пута додатно изводила на прослављену бину, на којој су, током више од 130 година постојања, наступале светске музичке легенде.

Хор бечких дечака састоји се од четири хора са по 25 чланова, који носе имена познатих аустријских композитора: Моцарта, Хајдна, Шуберта и Брукнера. У Њујорку је наступио Моцарт хор, који је тренутно на великој тромесечној турнеји широм Сједињених Америчких Држава.

Међу дечацима из Беча и других делова Аустрије, али и Европе и Азије, је и један Београђанин, Теодор Грегор Илић, који је већ четири године члан Хора и због тога од своје девете године живи у њиховом интернату у Бечу, далеко од родитеља и брата.

Наступ у најзначајнијој концертној кући на свету круна је досадашње завидне каријере овог 14-годишњака, који је, осим што је током чланства у Хору био један од његових главних солиста, био изабран да учествује и у многим другим значајним уметничким пројектима.

Певао је у Моцартовој Чаробној фрули на престижном Салцбуршком фестивалу, као и у Бечкој државној опери и Бечкој народној опери, играо је у представи Zwischenspiel у Јозефштад театру, а у предивном амбијенту барокне катедрале бенедиктинског манастира у Мелку певао је дует са прослављеним канадско-немачким тенором Михаелом Шадеом.

Каријера у Хору бечких дечака траје најдуже четири године, током ниже гимназије, што је еквивалент школовању од петог до осмог разреда у нашем образовном систему, јер глас дечака мутира током пубертета.

Теодор је у хор ушао као први сопран, а из њега излази као алт. Вратиће се у родни град да настави музичко образовање, а ко зна, можда се једног дана врати и у Њујорк.

Жеља му је одавно била да постане оперски певач и наступа у Метрополитену. Незаборавни аплауз публике са Седме авеније сигурно ће му бити додатни мотив.