Бесани у Њујорку
Утисци о божићној магији Њујорка. У поређењу са свим доживљеним земљама и градовима, Њујорк је планета за себе. И изазов за сва чула.
Шта написати о граду о којем знате све, иако у њему нисте били никад?
Ни умор од дугог пута, касни вечерњи сати, ни џет лег, ни коферчић који сам вукла нису могли да ме спрече да пре одласка у хотел макар бацим поглед на јелку испред Рокфелер центра. Онај тренутак кад из метроа избијете на раскрсницу 50. улице и Бродвеја, а срце вам заигра пред бљештавилом града који никад не спава, очи се напуне његовом светлошћу и гламуром, а у глави вам се заврти од погледа на челик и стакло који парају небо, немогуће је описати.
И све је „дежа ви", иако вам нога никад раније није ходала Петом авенијом. Не смета вам ни неописива маса људи са телефонима и фото апаратима кроз коју се једва пробијате темпом пужа. Божићна чаролија Њујорка већ вас је омађијала.
У поређењу са свим доживљеним земљама и градовима, Њујорк је планета за себе. И изазов за сва чула.
Олфакторно, његово прво име Нови Амстердам, из 1626, у данашњем граду добија нови смисао, јер ћете заиста по мирису имати утисак да сте у Амстердаму, због канабиса који је у ваздуху свуда.
А слух? Осим познатих звукова велеграда, жамора људи и какофоније саобраћајног хаоса, улице Велике Јабуке у ово празнично новогодишње време испуњавају звуци свих могућих песама о Божићу и о Њујорку који ће вам пасти на памет. Око вас се преплићу гласови Френка Синатре, Алише Киз, Лајзе Минели, Мараје Кери, и на звук сваке познате мелодије вуче вас да и ви запевате и заплешете у ритму.
Није то ништа чудно, ово је престоница мјузикла, а бродвејске представе буквално остављају без даха.
Ако не погледате бар једну од њих, рачунајте да нисте искусили суштину Њујорка.
У божићној сезони, шоу који се не пропушта су чувенe Rockettes, традиција још од далеких двадесетих година прошлог века, дугоноге синхронизоване плесачице, које већ 93. сезону наступају у свом божићном спектаклу у импресивном Радио сити мјузик холу, пред више од 6.000 гледалаца.
До сада је кроз ансамбл прошло више од 3.000 девојака. Без обзира на то што некад имају и по пет представа дневно, њихов шоу је атракција за коју се увек тражи карта више. И то с разлогом.
Не само због фасцинантног певачког и плесачког перформанса свих учесника и савршено синхронизованог џез оркестра, већ и због свеукупног мултимедијалног и три-де искуства, који ову представу чини правом њујоршком ексклузивом. Ипак смо у колевци индустрије забаве и то се види на сваком кораку.
Холивуд вам је сигурно дочарао овај град небројено пута, нема места на кугли земаљској које је овековечено у седмој уметности у толикој мери као што је то случај са Њујорком. Али, не доживите ли Бродвеј, нисте спознали његов дух.
Мој избор је пао на Спамалот, урнебесну монтипајтоновску комедију, која је публику Сејнт Џејмс театра држала у стању френетичног смеха и дизала је на ноге током свих два и по сата трајања, маестралним певачким, плесачким и глумачким умећем главних протагониста, и наравно, непревазиђеним сценаријем и нумерама чувеног „пајтоновца“ Ерика Ајдла.
Верујем да сам била сведок историје и рађања нове звезде Бродвеја, а можда и Холивуда, младе двадесетчетворогодишње Габријеле Енрикес, која је својим бриљантним дебитовањем у улози Lady of the Lake показала тако раскошан таленат, да ми се на моменте чинило да пева Витни Хјустон или да слушам колоратуре са оперске сцене.
А када је о опери реч, Њујорк је и у том жанру једна од престоница света. Имала сам привилегију да гледам празнично издање Моцартове Чаробне фруле, са реномираним мексичким тенором Роландом Виљасоном, који је бриљантно и са много духа и смисла за хумор и глуму одиграо баритонску улогу Папагена и одушевио публику на импресивној сцени Метрополитена. Уз њега је била и најтраженија Краљица ноћи данашњице, Катрин Левек, која је једну од најпознатијих колоратурних улога одиграла широм света рекордних више од 300 пута.
Божићна чаролија не би била потпуна без анђеоских гласова Хора бечких дечака, који су такође одржали концерт за памћење у Карнеги холу.
Иако релативно млад град, који није напунио ни четири века, Њујорк и љубитељима уметности има много тога да понуди.
Доказ за то су и дуге колоне људи који и на киши сатима чекају испред грандиозног Метрополитен музеја на Петој авенији, поред Централ парка. Нимало не чуди, јер његова поставка је препуна ремек-дела светске уметности. Нема смисла ни упуштати се у набрајање.
Ништа мање познат није ни чувени Музеј модерне уметности МОМА у центру Менхетна, са импресивним фундусом дела најзначајнијих сликара од 19. века до данашњих дана. Имаћете утисак као да шетате кроз неки од уџбеника из историје уметности, јер ћете овде наћи и Ван Гогову Ноћ са звездама, Пикасове Госпођице из Авињона или чувене „топеће" сатове из Далијеве Постојаности сећања.
Хуан Миро, Марк Шагал, Ђорђо де Кирико, Енди Ворхол, Џексон Полок – ко год вам од великих сликара модерних времена падне на памет, ту је, у МОМИ, будите сигурни.
У непосредној близини Метрополитена је и импозантно архитектонско здање Гугенхајм музеја Френка Лојда Рајта, са занимљивим изложбама најсавременијих стваралаца. Актуелна поставка испитује утапање данашњег човека у мрак и анонимност и савремену фигуру на ивици видљивости.
А видљивост је на тесту и у овом мегалополису.
Њујоршка модерна здања која се губе горе негде високо у облацима, различита су од оних које ћете пронаћи у Дубаију, Дохи или Шангају. Овде је трка ко ће бити бржи или виши завршена још тридесетих година прошлог века, и победник се зна. Лепотице арт декоа, попут Емпајер стејт билдинга или зграде Крајслера, красе њујоршки скајлајн попут аристократских отмених дама, чији ванвременски шарм не баца у сенку ниједна виша или луксузнија „новокомпонована“ зградурина.
Светлост Божића не морате тражити на улицама Њујорка, можете је пронаћи и у себи.
На недељној миси у филигранској катедрали Светог Патрика, њујоршки кардинал и својевремено кандидат за папу Тимоти Долан подсећа на радост коју носимо у срцима и која увек мора да нам буде звезда водиља. Захвалност за оно што имамо и све лепоте и задовољства које нам је живот дао. И да не заборавимо на осмех, јер ко има осмех, и шири радост и светлост не може носити злобу у срцу.
Од свега што вам је на располагању у празничном Њујорку, вртоглавица вам криви фасаде и миксује божићне мелодије.
Овај град истински нема кад да спава, ма не стигне ни да дремне.
Погледа упереног високо горе ка небу, очекујући прве пахуље снега.
Коментари