„Живела књига“, завршен 66. Београдски сајам књига

Завршни викенд на Сајму књига обележили су гости, награђивани и популарни писци из целе Европе. Ерик Емануел Шмит, један од најзначајнијих савремених француских писаца, представио се и као аутор књига за децу. Жоао Тордо из Португалије, говорио је о романима у којима се бавио унутрашњим конфликтима и променама које носе различита животна доба.

Звезда 66. Београдског сајма књига био је британски историчар и писац Сајмон Сибаг Монтефјоре чија су дела преведена на око педесет језика. Тридесетогодишње истраживање сабрао је у епохалној књизи Свет: породична историја.

„Петсто година историчари су имали пуно среће, јер су сви писали писма. У 18. и 19. веку нарочито, људи су остајали до касно будни пишући бескрајна писма. То нам је омогућило да разумемо тајни живот значајних личности. Данас о томе можемо само да нагађамо на основу новинских текстова, од којих је половина обично ђубре“, каже Сибаг.

На штанду Француске, земље почасног госта, осим о књижевности, говорило се и о ауторским правима, економији, стриповима и спорту.

Добитница најзначајнијих француских признања из области превођења и животна сапутница Данила Киша Паскал Делпеш била је гошћа Сајма књига и Народне библиотеке, а уредник културне рубрике у магазину Фигаро Жан-Кристоф Буисон говорио је о везама француске и српске културе.

„Французи можда нису потпуно свесни, али осећају да су блиски са Србима, да их повезују историјске, књижевне и културне везе. У Француској се зна за Андрића, Селенића, Црњанског. Историјски смо везани још од династија Обреновић и Карађорђевић, затим Великог рата, касније се та веза огледала кроз културу, а последњих деценија, што је мени посебно драго, кроз спорт. О томе сам писао у својој књизи, која је нека врста личне историје Београда“, навео је Буисон.

За време Сајма књига, навршило се 130 година од рођења Милоша Црњанског и представљено капитално издање Црњански – биографија једног осећања, професора Мила Ломпара.

„Тако одајемо почаст једном од највећих писаца које је Србија икад имала, а у исто време смо осветлили његов живот, судбину и дело“, истакао је издавач Зоран Гутовић.

Хала 1 Београдског сајма је проглашена за споменик културе, а традиција Београдског сајма књига везана је за тај простор. Организатори су саопштили да ће и следеће године бити на истом месту.

„Јако ми се допада ова хала. Структура грађевине је врло лепа, импозантна, улази и природно светло, заиста невероватна грађевина за одржавање сајма књига, није као остали сајамски простори у којима сам био“, каже композитор Феликс ле Бар.

„Живеле књиге“ је слоган Сајма књига с којим је и затворена најмасовнија културна манифестација у Србији и региону.