Београд којег више нема, а који се не заборавља – Душан Петричић оживео дух једног времена
Књига „Београд, ономад“ Душана Петричића посвећена је личностима, историји и обичајима главног града из друге половине 20. века којег више нема.
Кешање на трамвај, балетски покрети саобраћајца на Теразијама, лектира уживо у Француској 7, брига о златном микрофону, освајање простора слободе кроз уметност, летење и земунство као посебна категорија припадности – само су делић једне велике приче Душана Петричића о љубави према Београду.
„Дозволио сам себи један, вероватно намеран луксуз, будући да последњих десет година правим дневне политичке карикатуре, карикатуре на овај ужас који сви живимо. Било ми је неопходно да направим један отклон, свој лични интимни отклон у емотивном погледу, да се бавим нечим што ћеме на један потпуно другачији начин емотивно ангажовати. И то је прича о Београду“, наводи Петричић.
Кроз цртеже и коментаре о догађајима, знаменитостима, људима, у књизи пратимо како се Београд обликовао и мењао током друге половине прошлог столећа.
Читамо о Петричићевој жељи да се сачувају вредности једног времена обележеног великом позитивном енергијом и неспутаним духом.
„Када се питамо да ли можемо кроз то да читамо његову ангажованост – да јер видимо како он гледа на пример на Академију наука, како гледа на битку да се уђе тамо, да се уђе у музеје. Дакле он је човек ангажованог духа, такав био и такав остаје“, истиче историчарка уметности Ирина Суботић.
„И оно све што му недостаје он на маестралан начин је показао, подсетио на старије, а и обавезао млађе да о томе мисле када причају о Београду. Јер Београд су чували, пазили, неговали, промовисали најбољи. Душан је један од тих великих Душана који су запамтили Београд, који неће да се одрекну Београда и у зло време, и у време које је било наклоњено Београђанима“, напомиње новинар и публициста Петар Пеца Поповић.
Књигом Београд, ономад Душан Петричић одужује се граду у којем је одрастао, школовао се, започео професионални пут и стекао успомене за цео живот.