Изложба „Оданост језику“ заокружује годину Ђуре Даничића

Са 22 године Ђура Даничић написао је полемичку студију Рат за српски језик и правопис и тиме допринео победи Вукове реформе. Та 1847. година је била пресудна за српску филологију, на народном језику су поред Даничићеве књиге штампани Горски вијенац, песме Бранка Радичевића и Вуков превод Новог завета.

Ђуро Даничић сматра се једним од утемељитеља савременог српског књижевног језика. Био је секретар Друштва српске словесности и председник Српског ученог друштва, претече САНУ.

„Све ове деценије су испуњене стварањем речника. Најпре је помагао Вуку, у Бечу, на припреми новог издања Рјечника српског језика, затим је сам сачинио велики Рјечник из српских књижевних старина и најзад био је један од оних који су покренули велики Рјечник хрватскога или српскога језика, који је издавала Југославенска академија у Загребу где је он провео читаву једну деценију“, објашњава академик Злата Бојовић, историчарка књижевности и филолог.

Изложбу чине оригиналне књиге, рукописи и уметничка дела Паје Јовановића, Уроша Предића, Анастаса Јовановића. Инспирација за визуелни концепт потекла је од једног предмета који се чува у Архиву САНУ – спомен-кутијице Мине Караџић.

„На овај начин смо покушали да представимо не само живот Ђуре Даничића, који је и те како значајан те је њему посвећена и изложба, већ читав дух времена у коме Даничић ствара и у коме се ствара читава борба за идентитет, па и идентитет кроз језик“, истакла је кустоскиња Милена Јокановић.

Након научног скупа и монографије, изложбом Оданост језику заокружена је година Ђуре Даничића, великана који је у језику видео „огледало човечијег духа“.