Урош Ђурић води публику кроз своју изложбу „Аутономизам сада и овде“

Његове слике, стрипови и цртежи препознатљиви су, а његов лик генерације памте као анђела из култног филма Ми нисмо анђели.

Био је и трагач у квизу Потера. У својој уметности повезао је ликовна, музичка и филмска искуства, искрен је према себи и околини и већ дуго живи у складу са оним што мисли и ствара.

Пре 30 година, са пријатељем са класе Стеваном Маркушем, покренуо је Манифест аутономизма.

 „То је било једно занимљиво време. У тренутку када смо поставили неке идеје које смо озваничили тим именом и идејом о аутономији, ауторској аутономији и кренулу са идејом о аутономизму. То је било пред сам распад Источног блока, пролеће 1989. године“, присећа се мултимедијални уметник Урош Ђурић.

Године 1994. Ђурић је записао да „мрзи своје слике јер нису онако савршене као што је био он док је имао визију тих истих слика“. Од тада, стварност се променила, уметник визуелно реагује на збивања око себе и у себи. Новим радовима покушао је да се врати у време када није имао ништа.

„То је једна потпуно независна продукција, без икакве жеље да копира или постави се тамо где је све стало у неком тренутку или да буде реминисценција на нешто. Зато се и зове изложба Аутономизам сада и овде, значи шта је то аутономизам и на који начин он може да се практикује 2024. године“, објашњава Ђурић. 

На факултетима уметности савлада се занат, а да би уметник остао свој, потребно је да се оживе идеје са почетка када је неко пожелео да ствара. Од немогућег, гради се могуће.

„Док студирају треба да се препусте самој уметности и да из уметности говоре о свом доживљају света, па и о доживљају саме уметности. То је један жив дијалог, једна жива ствар која се одвија можда од свих околности најбоље током студија зато што сте ту са својим савременицима са којима делите и сличан поглед на свет, можете да уочите докле су они добацили, а докле ви и да учите једни од других“, истакао је уметник.

Док траје изложба, до 30. априла, Урош Ђурић одржава стручна вођења у излагачком простору и у некадашњем легендарном клубу „Академија“.

„Почео сам да радим као ди-џеј на 'Академији' тек када сам завршио Академију. Пре тога сам ради све оне најгоре послове који се раде по клубовима од скупљања флаша, преко гардеробера, до цепача карата на улазу. Захваљујући раду на 'Академији' купио hi-fi, грамофон, појачало, касетофон, прву електричну гитару коју см икада поседовао, каблове, тако да памтим то време као изванредно“, прича Ђурић. 

Каталог изложбе осмишљен је у форми часописа Аутономизам сада и овде.