Од вештачке интелигенције до роботске хирургије – како технологија мења лечење уролошких болести

Од дијагостике, развоја нових лекова, персонализоване терапије, до тога да помаже здравственим установама да боље организују своје ресурсе – вештачка интелигенција све је присутнија у медицини. Овај моћан савезник лекарима, нашао је своје место и у урологији.

„Вештачка интелигенције помаже пацијентима не само да добију одличне информације, већ да их добију на јасан и разумљив начин. Имамо и смернице са чет-ботовима и у тренутку када видите пацијента, можете да питате шта би те смернице препоручиле, као и коју стратегију да примените“, наводи др Арнулф Штецл из Европског уролошког удружења.

„Будућност је у новим лековима, зрачењу, али и хирургија је важна. Колико би помогло пацијенту, мислим, да је то пројекат који је у развоју важан. Моје искуство са тиме, да ми је јако побољшало могућност да нове информације прочитам, да не изгубим много времена на читање, да конкретне ствари вадим“, напомиње уролог доц. др Урош Бабић.

Помоћ лекарима стиже и од робота.

„Већина лаика мисли да то робот сам оперише. Не. То се зове робот-асистиране операције.Ту учествују два лекара, један који се налази на такозваној конзоли и који контролише роботске руке и други који је његов помоћник“, објашњава проф. др Драгољуб Перовић, председник Адриатик уролошког форума.

„Са роботом имате 360° слободе да се окрећете у било којем смеру и у принципу нема точке места коју камера покаже у тој карлици, да је ви не можете дотакнути, обрадити, зашити, реконструират, помакнут. Тако да квалитет живота пацијента након тога јасно, мерљиво показује предности“, истиче уролог проф. др Харун Фајковић из Аустрије.

„Ја сам први који је урадио телехирургију између две болнице у Европи. То је било пре годину дана. Након тога заједно са мојим директором, који је кардиохирург, урадили смо прву телехирургију између Кине и Европе. Говоримо о удаљености од 10 хиљада километара“, напомиње уролог др Павел Виш из Пољске.

Ипак, стручњаци су сагласни да је превенција и даље најважнији корак у очувању здравља. То су поновили и на уролошком скупу, који је окупио стручњаке из региона.

„Веома су важни и за урологе и за пацијенте. Зашто? Зато што смо ми успели да повежемо цели регион у смислу наше изразите професионалне сарадње. Направио је значајну циркулацију између лекара, односно посећивања установа, едукације у свим овим земљама и на тај начин смо самим тим и пацијентима помогли да добију веома квалитетну здравствену услугу“, истиче професор Перовић.

Додаје да је импертатив да болест буде препозната на време, јер су модалитети лечења и сама прогноза исхода лечења повољнији и бољи.

„Иновативна терапија, поготово у пољу уронкологије дала је добре резултате. Могу слободно да кажем да идемо у корак са временом и са актуелним смерницама које се у Европи у референтним установама примењују“, каже проф. др Драгољуб Перовић.

И рак простате – што се раније открије, то је прогноза боља. Са друге стране, савремена терапија и напредне хируршке методе – попут роботске хирургије – данас значајно побољшавају успешност лечења и у каснијим фазама болести.