За још једну дебату – „Поништено“ Мишела Уелбека

Све је урушено, однос двоје људи, главног јунака Пола и његове супруге Приденс, шира породица, друштво земље у којој живе, Француске, читав свет. Врлина је постала мана.

Пол је у раним средњим годинама. Саветник је министра економије и финансија. Са супругом живи у истом стану који се не може назвати домом.

„Израз код куће сведочи о његовом неоснованом оптимизму." Свако у својој соби, свако у свом купатилу и коначно свако са својом територијом у фрижидеру.

Љубавна и егзистенцијална приповест

У ствари све је и почело „прехрамбеним расколом" који је прерастао у прави рат када је Приденс доживела „веганско преображење“. Његова жена и он припадали су „социопрофесионалној категорији – придавали су велики значај томе да се бродолом њиховог брака одвија у што цивилизованијим околностима.“

Али, нећете их презирати, нећете им се подсмевати јер Уелбек је тако смислио. Скинуо је литерарни плашт цинизма и духовито показао разумевање за своје јунаке. Даће им шансу и да поврате љубав. Љубав и смрт јесу доминантне теме романа.

Смрт као претња и претећа смрт као прилика за демонстрацију љубави. Право списатељско мајсторство и најбоље у роману.

Политички трилер и анатомија блиске друштвене будућности

Дело и почиње претњом смрћу министру Бруну, упућену видео поруком. Тако Уелбек захвата једну, у дугом низу актуелних тема, као што су: савремене технологије, светска криза, Француска у предизборном вртлогу, Европа, трговински рат између Америке и Кине, политика и медији, мигранти, религија, секте, идеологија, отуђеност, помодарство чак и у начину исхране, каријеризам, незапосленост, синдикати.

Роман и јесте у једном слоју узбудљив политички трилер.

Видео претње се шире светом, а неке и остварују. Француску никада није штедео.

Разлика између „антологијских бумера, твораца и лидера индустрије по оптимизму и смелости“ и данашње, њихове генерације, његовим јунацима изгледа толико велика да се чини невероватним да их „дели само један нараштај“.

Спас свакако није ни у једној идеологији, сматра Пол, који због тога не троши ментални потенцијал на дискусије о тој теми.

„Конфигурација света управо се мења" али и конфигурација поједичаних људских живота. Како то иде, прецизно, толико да заболи, објашњава аутор. Подсећа нас како свет грабе незајажљиви али убедљиви преваранти. Они су ту око вас на послу, у улици, медијима.

Уелбек је за свог јунака и читаоце пронашао генијалне примере, рецимо лист Вештичарење и чланак о ла вики, „религији радости која потиче из нашег сродства с природом", или о саветима шта да чините кад имате финансијске неприлике: „Обуците се у зелено, а онда седите, умирите се и почните да ударате у добош..."

Замишљате ли себе празних џепова како зелени од главе до пете ударате у бубањ?

Читав тај велики свет прелама се кроз судбину главног јунака који је више од владиног службеника, одан пријатељ министру у чијој је служби.

Осетљивост

Али тек у малом свету који га окружује, у тешком породичном тренутку, доћи ће до пуног изражаја његова права људска димензија, посвећеност, па и за Уелбековог јунака, изненађујућа осетљивост.

Отац доживљава мождани удар и полако упознајемо читаву породицу која се окупља у болници: Мадлен, мирну и одану очеву животну сапутницу из позних дана, Полову пожртвовану сестру Сесил и њеног супруга, готово безличног најмлађег брата Орелијена и његову жену Инди, најупечатливији лик у породичној галерији, хероину наопаког света. Сигурно свако од вас има неку Инди међу рођацима. Она је од оне врсте која ништа не зна, а сматра да све најбоље зна.

Између осталог проценила је да су њен супруг и она, наравно њеном заслугом, најбољи део породице и да због тога имају право на већи део наследства. Добро за заплет.

Ето „лошег момка" у женском лику. Уелбек воли да каже да се код њега као у Андерсеновим бајкама одмах зна ко су добри, а ко лоши момци. Овде их има мало али није изневерио себе већ тежи, каже, крајњем достигнућу „да их више уопште нема“. Овај роман је његово велико достигнуће у сваком смислу. Они који га оспоравају наћи ће већ нешто. Али провокативност му нико не пориче. Зато га читају милиони, зато га пиратизују.

Зато је тема око које се полемише у књижевним круговима и у париским бистроима.

Кажу: „Само помените Уелбека и ето дебате“.

Само читајте Уелбека! Нећете погрешити.