Препорука за филм „Време првих" Димитрија Кисељова

Радња филма "Време првих" (2017), редитеља Димитрија Кисељова, дешава се шездесетих година, у време Хладног рата и „битки“ између Сједињених америчких држава и Совјетског савеза на свим фронтовима, па тако и на пољу освајања свемира. Снимљен према стварним догађајима, филм који је доступан на "Јутјубу" (под називом „Време пионира“),а приказује први излазак човека у отворени свемир, који се одиграо 1965. године, у мисији брода "Восход 2".

Главни ликови су космонаути и војни пилоти Алексеј Леонов (Јевгениј Миронов) и Павел Бељајев (Константин Хабенски), који са суманутом храброшћу крећу на пут неизвесности. Ова историјска и авантуристичка драма је крцата обртима, напетим ишчекивањима и узбуђењима због исхода акције, али и поезијом у повременим флеш-бековима, Леоновљевим сећањима на детињство, када је огромним очима гледао у бескрајно небо препуно звезда.

Пандан бројним америчким продукцијама о одласку у свемир Аполо 13 или Први човек, овај филм доноси драгоцен поглед из другог, совјетског угла. У вези са тим, у радњу су додати фини зачини, као што је духовити покушај астронаута да утоле глад боршчом из тубе, у космичком простору без силе гравитације, па боршч лебди по броду уместо да стигне до њихових уста.

Квалитет филма суштински граде аутентични ликови, превасходно Леонов, који је неустрашив без граница. То се објашњава и историјом његове породице, голготама које су преживели током Другог светског рата, што је Леонова учинило чврстим и неумољиво храбрим.

"За мене више не постоји ванредна ситуација", рекао је Леонов свом колеги. Та храброст га чини помало луцкастим, детињастим, што се, између осталог, уклапа у његове маркантне уметничке црте. Леонов је и сликар, што се у више наврата истиче у филму (космонаут Леонов је био консултант на филму).

На пример, у његовој породичној свакодневици, док слика са породицом, или током свемирског пута, када у јеку драме црта космичке призоре које је видео, настојећи да их уметнички овековечи. Том приликом открива колеги Бељајеву да се у студентским данима двоумио између уписа на Ликовну и Пилотску академију, и да је боља стипендија пресудила да оде у пилоте.

Леоновљеве уметничке црте су присутне и у његовом дивљењу лепоти Земље, када са неба посматра природу, одушевљавајући се Волгом, и дишући тада пуним плућима. Он је велики маштар, што се открива и кроз поменуте флеш-бекове у детињство, када је био изгубљен и сам у шуми, одакле је без страха гледао у звезде, можда предосећајући своју будућност.

А специфичност карактера Леонова показује да је природа уметника и космонаута, као пионирског истраживача свемира, веома блиска.

Уметност је такође пут у непознато, безрезервна тежња за освајањем неосвојивог, за померањем граница тела и духа.