Светске изложбе – историја иновација и визија будућности

Светска изложба од 1851. године повезује земље и народе, промовише науку и иновације, и њихову примену у индустрији, архитектури и уметности настоји да учини доступном свима. Тако изнова даје визију будућности и трајно наслеђе човечанству.

ЕКСПО се увек бавио и проблемима са којима се свет суочава, а изуми попут рендгена, телеграфа, телефона, звучног филма и бројних других, представљени током година, дословно су променили свет.

Србија је први пут учествовала 1885. године у Антверпену, заједно са још 25 земаља, када су наши представници освојили чак 157 награда.

Током више од једног века, многи изуми били су испред свог времена, а неки су обележили важне јубилеје држава домаћина. Тако је 1876. године, на стогодишњицу америчке независности у Филаделфији, Александар Грејем Бел представио свој први телефон, који је у широј употреби завршио тек деценијама касније. На изложби у Паризу 1889, поводом стогодишњице Француске револуције, подигнут је Ајфелов торањ – привремена грађевина која и данас стоји као симбол Париза. У Сијетлу је 1962. подигнута Свемирска игла, која је постала симбол тог града.

Поред науке, земље су се представљале и архитектуром и уметношћу. У Бриселу 1958. године павиљон од гвожђа и стакла архитекте Вјенчеслава Рихтера освојио је златну медаљу Белгијске круне и остао један од ретких сачуваних павиљона из те епохе.

Многи изуми били су далеко испред свог времена. Први прототип мобилног телефона приказан је у Јапану 1970, а тек почетком 21. века мобилни телефони постају доступни широј употреби. На изложби у Сијетлу 1962. представљен је први прототип рачунара који је одговарао на гласовне команде – технологија која је у пракси заживела тек осамдесетих година.

Један од примера који је оставио снажан утисак на генерације јесте 1935. година, када је у Њујорку приказан први Дизнијев цртани филм у боји – Мики Маус. Иако је филм био сензација, телевизијски програм у боји ушао је у редовну употребу тек тридесетак година касније, крајем шездесетих и почетком седамдесетих.

Сви ови изуми представљени на светским изложбама нису били само извор знања за истраживаче, већ и инспирација за генерације које тек долазе – да и саме оставе свој траг у историји.