„Сенка доктора Јунга“ – Сањати живот је једно, али како га живети?

„Човек највише зависи од добре воље свог несвесног“, каже велики швајцарски психијатар и визионар без кога психологија какву данас познајемо не би била замислива.

Инспирисан овим славним учеником Сигмунда Фројда с којим се касније разишао и зен будизмом, роман Иване Хаџи Поповић Сенка доктора Јунга, осветљава несвесно у неурози, у историји, у нашем времену, али и у љубави којој је доктор Јунг придавао огромну важност.

„Сваки мушкарац у себи носи своју женску душу коју сам назвао Анима“, записао је Јунг. И за сваку жену, наравно, постоји шифра, Анимус, скривени, подређени мушкарац који увек личи на
онога који ће јој се допасти.

И онако као што је сусрет са Сабином Шпилрајн, на којој је млади доктор први пут применио психоанализу, Јунга одвео у дубину сопствене душе и у борбу са „узнемиреним несвесним“, тако је и сусрет са младим неуронучником главну јунакињу Хану, психијатра јунгијанске оријентације, суочио са самом собом.

Као јака, интуитивна жена упадала је у сопствене клопке много мање због своје снаге, а много више због слабости оних које је привлачила.

Свесна да психолошка анализа зависи од загонетног споја између пацијента и терапеута она зна и да се кроз љубавни сусрет свако суочава с најјачим зебњама, страхом од напуштања, одбацивања или злостављања, страхом од живота, од смрти.

Мада и то, да нас онај ко нас привлачи упознаје с нашим скривеним жељама, с нама самима, заслепљујући нас о другима.

„Сањати живот је једно, али како га живети“, пита се, главна јунакиња романа Сенка доктора Јунга, проналазећи као и Јунг одговор у источњачким приступима који уче да се живи у садашњости уместо да се живот одлаже до неког будућег тренутка. Ти приступи могу бити и прави пут да се изгуби страх од сусрета са Сенком, сусрета који је увек непријатан а без кога излечења нема.

Нови роман Иване Хаџи Поповић нуди одговоре на нека питања о људској судбини, луцидним сновима, синхроницитету, о односу жртве и џелата и њиховом неминовном сусрету. Прича о судбини главне јунакиње, смештена на релацији Париз-Берлин, читаоца води до места сазнања и дубљих увида о себи.

Могло би се рећи да је ово роман тока свести, али у исто време дело које уважава научна сазнања, уклапајући их у причу о угледном психијатру Хани Небел, њеним љубавима, болу и посебном приступу психотерапији.