Тајне београдских здања и палата у делима Милана Просена

Историчар уметности Милан Просен недавно је добио награду Александар Дероко за два значајна монографска дела „Ар Деко у српској архитектури" и исцрпну студију о Палати Српске академије наука и уметности припремљену поводом обележавања 100 година постојања зграде Академије.

Просенова књига, коју је САНУ објавила 2024. године, поред текста доноси и бројне фотографије, документе и архитектонске нацрте зграде Академије. Здање САНУ подигнуто је по замисли архитеката и чланова Српске краљевске академије Андре Стевановића и Драгутина Ђорђевића.

„Мало људи зна да је простор некада био заправо празан плац који је кнез Михајло доделио за просвету и науку, иза кога се налазила Лутеранска црква и џамија. А простор је онда у потпуности преуредила Палата Српске академије наука која је подигнута у периоду 1914. и 1924. године. Палата је подигнута у стилу модерне текстуре француског бозара, сецесије и академизма и представља једну од највећих и најраскошнијих палата у Београду", изјавио је др Просен.

До Другог светског рата била је и стамбено пословна зграда у којој су се налазили станови за издавање, пасаж са тржним центром, кафана Академија, Бераза и друге институције.

После Другог светског рата зграда је преуређена у седиште САНУ према пројекту архитекте Григорија Самојлова.

„Њени ентеријер након што је преуређен 1952. године добио је просторе који су удешани у стилу народне уметности, такође изузетне витраже, велики број скулптуре и слика које су радили наши најзначајнији уметници", додаје др Просен.

У свом делу Ар Деко у српској архитектури које је радио готово двадесет година, кроз фотографије, аутор је приказао бројне грађевине изградјене у овом стилу. Зграда Радио Београда је једна од њих.

„Радио Београд је једна од многих зграда у стилу ар деко, који је био доминантан 20. и 30. година у нашој архитектури и та монографија коју сам написао је прва монографија која се овим стилом заправо бави. Илустрована су преко 500 илустрација, тако да ће вам омогућити читаоцима да се упознају са овим стилом", објашњава саговорник РТС-а.

Најављујући скори излазак обимне монографије о чувеном архитекти Григорију Самојлову, наш саговорник с осмехом истиче да је историчар уметности истовремено и истраживач, онај који „копа по прашини и тражи одсјај блага, које, кад пронађе, осим што заволи, жели да покаже свима".