Лувр на мети: крадљивци „највишег ранга“ и сумња на инсајдерску помоћ

Пљачкаши су се паркирали поред камиона са дизалицом код Лувра и с њом стигли до првог спрата и провалили унутра. Витрине су исекли моторним тестерама и брусилицама и умакли са осам предмета који су припадали француским владарима и њиховим породицама, укључујући и крунске драгуље Наполеона Бонапарте.

Професор Лазић напомиње да се мора имати у виду да је Лувр огроман, величине 10 фудбалских стадиона. Тако да уколико би свака од просторија била покривена чуварима, била би потребна читава војска. Међутим, поставља се питање, како то да обезбеђење није на време приметило на снимцима камера да неко кроз прозор упада на први спрат, а да се није одмах створило на лицу места.

„То је једна добро испланирана акција која се вероватно месецима пре тога планирала, а наруку крадљивцима ишла је чињеница да се управо тај део Лувра реновирао и да је било доста грађевинских радника, што су они управо искористили као модус операнди како би извршили ту акцију са тим камионетом, покретним лифтом и мердевинама који су им омогућили да се несметано попну до првог спрата. С друге стране, веома је битно истаћи да су сасвим сигурно имали подршку и логистику унутар самог музеја“, наглашава професор Лазић.

Неки француски медији наводе чак да све просторије у Лувру нису покривене видео-надзором и да ни овај опљачкани простор није имао камеру.

„У том погледу сам у великој дилеми, зашто тај електронски надзор није другачије усмерен, нарочито када је у питању та чувена Наполеонова збирка, али свакако да је био одређени број људи који су контролисали физички тај простор, али имајући у виду да је између 9 и 10 кренула навала посетилаца, и да је пажња била усмерена на отварање музеја, што су пљачкаши свакако искористили“, додаје гост Јутарњег програма.

Вероватно и да им је и логистика која их је подржавала унутар музеја ишла наруку, што је био унапред припремљен план, додаје професор.

Обезбеђење музеја хроничан проблем Француза

Професор Радојица Лазић сматра да је комплетно обезбеђење Лувра, укључујући електронски надзор и физички надзор заказало.

„Француска, када су у питању њихови национални музеји и галерије, има тих проблема последњих неколико година које су они покушавали да реше и сама министарка културе у изјави након тог чина је казала да се мора на другачији начин обезбеђивати национално благо Француске“, напомиње професор.

Имајући у виду како је изведена акција и како су пљачкаши побегли на скутерима, а не камионом којим су дошли, да би се лакше пробили кроз саобраћај, да су у питању крадљивци „највишег ранга“. Поред тога, напомиње гост Јутарњег програма, без подршке инсајдера, акција не би могла да буде тако успешно обављена. Све је испланирано до најситнијих детаља и управо зато има те елементе спектакуларности.

„Али сигурно су оставили неке трагове. Оно што је за мене чудно, зашто тај камион није на неки начин уништен. Значи нису стигли. Претпостављам да је требало да запале тај камион и остаће доста трагова. Видимо да музеј није радио ни у недељу, ни у понедељак, уторком је ионако слободан дан, тако да ће истражитељи имати довољно простора да узму све те узорке, јер ипак остало је неких трагова“, напомиње проф. Радојица Лазић.

Један од кључних фактора у истрази ће бити форензичари и све остале техничке методе које се користе у таквим ситуацијама.

Ако ни Лувр није отпоран на крађе, како је у музејима у Србији?

Када су у питању музеји у Србији и ту имамо одређене примере, напомиње професор Лазић. Године 1996. из Народног музеја на волшебан начин је украдена једна Рембрантова слика Купачица, где ју је посетилац буквално исекао скалпелом.

Такође, 2001. године на изложби у Аранђеловцу украдено је 15 слика Паје Јовановића које су припадале Народном музеју Србије.

„Било је још таквих покушаја и у Музеју Југославије, али предузимају се бројне мере, а претпостављам да ће и овај инцидент послужити да се оне подигну на виши ниво, и као упозорење да о томе морамо много више да водимо рачуна“, истиче професор.

Директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић, која се тренутно налази у Риму, где јој је јуче у Министарству културе Италије додељена награда за изузетност на подручју Медитерана, наводи да је инцидент у Лувру за њу представљао велики шок.

„У свим разговорима са колегама који се баве безбедношћу управо и ја могу да кажем неко своје опет скромно мишљење да без помоћи и једне озбиљне логистике изнутра пљачку и много мањег и много мање значајног музеја није могуће извршити. Свакако да ће ово бити опомена не само за Француску него и за све нас који имамо далеко мање софистициране системе праћења и надгледања“, наглашава Медаковићева.

Напомиње и да наш Закон у култури предвиђа 24-сатни строги мониторинг како физички, тако и технички, тако да у том смислу музеји имају оквир на који се ослањају и могу да предузму све оне мере које су нама доступне.

Додаје да колико год је то у нашој могућности, прате се све техничке и технолошке могућности које можемо да добијемо захваљујући врхунским инжењерима које имамо, а ту је и обезбеђење које борави у музеју 24 сата.

„Постоје одређене процедуре које су веома строге, повлаче високе санкције, тако да без помоћи оних који раде у музеју, без њихове личне кривичне и материјалне одговорности, просто тај цео систем заштите није могуће ни спровести“, наводи директорка Музеја града Београда.

Напомиње и да системи обезбеђења постоје, али је битно да сваки музеј мора да има индивидуални систем заштите у који не смеју бити упознати ни запослени, нити сарадници, чак ни они који на тим пословима раде не познају у потпуности целокупну процедуру.

„Ми смо сведоци нешто скоријих крађа у једном београдском музеју где је изузетно вредан накит нестао. Сведоци смо и тога да је у Музеју града Београда пре 15 година колега изгубио и живот у покушају да одбрани један предмет са поставке, тако да није ово редак случај, али када се нешто деси у Лувру, то је заиста узбуна у целом свету“, закључује Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Како ће крадљивци уновчити свој плен

У медијима се доста говори о томе и поставља питање да ли ће и на који начин украдене драгоцености моћи да се продају, јер ће полиција из целог света да их тражи. Такође, једно од питања које се поставља, како то да нису узели чувени дијамант чија вредност је процењена на 60 милиона долара.

Професор Радојица Лазић претпоставља да су пљачкаши јасно циљали одређени број предмета и да зато нису узели најскупљу ствар која је ту изложена.

„Њихов циљ су биле те витрине са јасним знањем шта из њих треба узети. Узели су девет предмета, али им је један током бега испао. Постоје две претпоставке. Прва моја претпоставка је да је то намењено неком богатом колекционару који је ангажовао такву екипу. Друга варијанта, ако су то самостално радили, значи да ће једног дана, не одмах, док се ситуација не смири, покушати да то продају неком колекционару“, наводи гост Јутарњег програма.

Може се такође догодити да уколико нису имали наручиоца да те дијаманте исеку и избрусе како би их продали на илегалном тржишту, што би био најгори исход јер би ти комади изгубили своју непроцењиву вредност.

„Искрено очекујем да до тога неће доћи и као што сведочи дрезденски случај, ипак су органи безбедности после годину дана на неки начин успели да открију провалнике“, напомиње професор.

На крају, професор наглашава да не жели са сигурношћу да тврди шта ће се догодити на крају, али имајући у виду значај колекције, систем безбедности Француске и да ће бити ангажоване и друге службе, с обзиром на то да су у обавези како према домаћој, тако и према међународној јавности, да ће благо ипак бити пронађено и враћено.