Александра је звук харфе сањала од детињства, а сада гради будућност на светским сценама

Двадесетогодишња Александра Радовановић од седме године активно се бави музиком. Тренутно је прва година Факултета музичке уметности. Учествовала је на многобројним републичким и међународним такмичењима, а школовала се на три различита смера – клавир, харфа и соло певање.

Александра Радовановић је осетила да музика осим хобија може да буде и животни позив. Већ сада у биографији има значајне наступе и учешћа на републичким и међународним такмичењима.

Као свој најлепши концерт издваја свој дипломски, који је био и њен први солистички концерт.

„Било је ужасно напорно, али и ужасно лепо. Сала је била пуна људи који су дошли да ме подрже, моје породице, мојих пријатеља, професора. Једноставно, атмосфера је била предивна“, истиче млада харфисткиња.

Издваја и наступ у Француској где је свирала више концерата, свој солистички, затим концерт у квартету харфи и концерт са два соло певача из Француске.

Љубав према харфи је развила још у детињству, гледајући на телевизији девојке у дивним вечерњим хаљинама уз овај инструмент.

„Харфа је много скуп инструмент и уписала сам клавир, у нади да ћу можда некад у животу чути и видети харфу уживо. Две године касније, моја професорка клавира, Јелена Стиљковић Вранић, ме је упознала са мојом професорком харфе, Дијаном Сретеновић, и тако сам почела да свирам“, додаје Александра.

Жеља јој је да има концертну каријеру, да путује и држи концерте на којима ће људи слушати и уживати у њеној музици.

Поред учешћа на такмичењима, ускоро ће бити објављен и њен први ЦД са 20 композиција, од којих ће један део бити композиције које је сама компоновала. „Такође планирам мини турнеју са камерном музиком у Холандији са харфистом Јустом Виленсеом. Биће дивно, имаћемо и моје аранжмане филмске музике, и репертоар за соло харфу, и камерни репертоар за две харфе“, најављује Александра.

Професорка Љиљана Несторовска већ годину дана ради са Александром, која је једна од њених најмлађих ученица.

„Александра припада плејади талентованих харфисткиња. Морам да кажем, било је и мушкараца, али углавном су девојке у питању. У овој изазовној години, постигла је резултате, добила је другу награду у Бугарској на међународном такмичењу. Ова млада уметница је толико амбициозна да вуче професора напред, и ако се он улењи па жели да јој да лакши програм, не, она се не задовољава тиме. Тако да даје подстрек мени као њеном професору да радим више, боље, снажније“, истиче професорка Љиљана Несторовска.