Музика српских композитора у оквиру 24. Међународног фестивала харфе

Разигране боје, удаљени звучни простори и промене атмосфера резултат су извођења на камерном концерту. У духу врхунске уметничке сарадње и у знаку пажљиво одабраних дела домаћих аутора. Фестивал посвећено афирмише стварање композиција за харфу.

„Композитори су јако мало знали о нашем инструменту, односно о извођачким могућностима нашег инструмента, које су заиста огромне. То данас препознају млади, па чак и студенти, који, мислим да не постоји ниједна композиција, камерна, солистичка, оркестарска, где није харфа уврштена у састав“, истиче харфисткиња Љиљана Несторовска.

Префињени тон харфе историјски је концепт. Дуго се веровало да је блиско везан за емоције, за сузе, смех и сањерење. Данас је однос према инструменту боље истражен, улога инструмента је разноврснија, а домаћи харфисти све то представљају на сцени.

„Захваљујући фестивалу су класе харфе ван Београда прво основане, а затим и процветале, и сада већ имате харфисткиње које су рођене након оснивања Фестивала, а које су потекле из неких малих средина, као што је Крагујевац, Зрењанин или Вршац, а које су оствариле већ значајне резултате у светским размерама“, напомиње харфисткиња Милена Станишић.

Овогодишњи фестивал харфе пратила су одлагања, промене термина, модификовање фестивалског програма.

Фестивал који има сталну публику, посвећен је Анријети Реније легендарној француској харфисткињи, која је основала француску школу, најзаступљенију и још увек најважнију у свету.