ЖИВ ПЕЧЕН
Неле Карајлић: Кад имате Његоша, Теслу и Андрића, не треба вам штап да се ослањате
У разговору за Портал РТС-а, Неле Карајлић објашњава како је његов фиктивни јунак из 1988. године проф. др Нермин Падеж, са Института за језик, књижевност, малу привреду и телекомуникације дошао до „епохалног открића“ о шест језика и како је он, Карајлић, недавно био у ситуацији да преводи документа са српског на хрватски. Карајлић, члан Жирија за избор "Српске речи године", не сме да открива за коју реч ће гласати, јер је гласање у току, али зато би волео да 2025. годину, обележи реч „мир“.
Међу члановима Жирија за "Српску реч године" је и др Неле Карајлић, рок музичар и писац који је скоро пре 36 година измислио јунака проф. др Нермина Падежа и у једном скечу "сажео сав бесмисао настанка садашњих језика и исказао оно што сваки озбиљан лингвиста, али и сваки говорник језика зна“, рекао је у недавном интервјуу за Портал РТС-а слависта Данко Шипка.
„У оно доба када смо ми правили тај скеч ‚Отворено о језику‘, то је наравно било претеривање да ће један исти језик имати шест варијанти: српски, хрватски, босански, херцеговачки, црнски и горски. То је било на неки начин неко наше, под знацима навода, предсказање које није дошло случајно“, каже Неле Карајлић у разговору за Портал РТС-а.
„Предсказање“ Надреалиста из 1988. године није било случајно, зато што је, према речима једног од аутора, у својој основи имало идеју да је језик један од најважнијих индентификационих фактора за неки народ.
„У језику нека нација обично тражи свој идентитет, иако то није правило. Нисмо ми били нешто политички писмени да бисмо знали шта ће се у ствари са оним језиком који се у том тренутку звао српско-хрватски догодити, али смо имали неко осећање да би начин на који је дошло до поделе у том југословенском друштву тада могао да иде до краја, па да се поцепа и на различите језике“, наводи Неле Карајлић.
О језику и идентитету, Карајлић још каже да су „Срби пристали да им се језик зове добрих 30, 40 година српско-хрватски, званично, зато што немају никакав проблем око тога што језик нема ‚пуно име и презиме властитог народа‘, јер имају и Андрића и Његоша и Теслу и овога и онога".
"Кад то имате", каже Карајлић, "онда је много лакше да сте свесни властитог културолошког бића и властитог идентитета. Проблем је са млађим народима који морају да нађу неку поштапалицу, неки штап на који ће се ослонити. Тај ослонац је увек најлакше наћи променом имена језика, јер треба времена да се појави Тесла и да се појави Андрић“, наводи Неле Карајлић.
Цео разговор Драгане Игњић са Нелетом Карајлићем погледајте у видеу на почетку текста.
Коментари