Како да између начела интернета и начела науке – савремени читалац пронађе средишњи пут

Читање књига сели се на друштвене мреже. Због начела дигиталног простора, интернета и друштвених мрежа мења се начин на који се о књижевним делима говори.

„Мислим да све зависи од тога које дело читате. Када читамо неку лаганију, популарнију литературу то може бити врло неформално, са фокусом на уживању у самој причи и темама и ликовима. Међутим, ако читамо неко дело које има одређену књижевну и уметничку вредност, мислим да је битно то истаћи. Оно што је битно код тог питања јесте прилагођавање форматима друштвених мрежа.

Иако је та анализа прилагођена форматима друштвених мрежа она може бити подједнако сложена и дубока, само што је презентована на визуелно привлачен начин и оно што је јако битно јесте да укључује и дискусију и коментаре заједнице, што додатно продубљује разумевање неког књижевног дела", облашњава Зорана Карапанџин, Јутјуб канал Од А до Ж са Жозефином К.

„Инфлуенсери су другови саборци књижевних критичара, ја бих рекао. Ако ћемо да погледамо дубоко или мање дубоко у прошлост и један од највећих, можда највећи српски књижевни критичар Јован Скерлић је био велики инфлуенсер тог доба. Тако и у данашње време свако ко се подухвати да иступа у јавности, као што сада и ја говорим јавно, има ту жељу, без обзира да ли је признао или не признао, да утиче на јавно мњење а то је скоро дефиниција инфлуенсера. Разликују се само тактике и стратегије онога како неко ради али бих рекао да је јавни говор по природи инфлуенсерски", изјавио је Игор Перишић из Института за књижевност и уметност САНУ.

Интернет и друштвене мреже узимају и концепт књижевне критике и прилагођавају га сопственим правилима. А између начела интернета и начела науке савремени читалац треба да пронађе средишњи пут.

„Научно популарно читање књижевности приближава књижевност некој публици која можда и нема формално образовање у тој области. Зато што не користимо неке сложене термине, не користимо сложене методологије, већ комуницирамо дело на неки пријемчив, неформалан и једноставан начин, додала је Зорана Карапанџин.

Васпитавање књижевног и културног укуса одвија се полако и требало би да се одвија ненаметљиво, пружајући руку ономе ко жели да зна.

Друштвене мреже се појављују као допуна званичној и институционално успостављеној књижевној критици и као простор који омогућава више слободе у јавном говору. А вредновање књижевних дела на друштвеним мрежама, као и сваки маргинални део дискурса, има потенцијал да временом постане и ближи канону.