Мисао Томе Аквинског – актуелна и у време Тик-тока

Средњовековни мислилац? Да ли је то само прошлост? „Никако“, одговара професор филозофије Андреас Шпер. Тома Аквински, каже, доприноси актуелним дебатама, било кроз јасну реторику или јасно одбацивање дезинформација.

У интервјуу за Дојче веле, професор Шпер, директор Института Тома при Универзитету у Келну, подсећа такође на широке видике средњовековног филозофа. „Филозофија тог миленијума који сада називамо средњим веком, у основи је одражавала свет око Медитерана. Била је вишејезична, била је мултиетничка, била је мултирелигијска.“

Против одлуке породице

Ко је био Тома Аквински? Рођен је почетком 1225. године у племићкој породици, у утврђењу Рокасека, на око 120 километара југоисточно од Рима. Као што је било уобичајено у то време, родитељи су желели образовање и каријеру за свог сина, по могућности у важном манастиру Монте Касино.

Тома се, међутим, опирао сваком притиску. Постао је доминиканац, желео је да живи радикалним животом монаха. Желео је, каже професор Шпер, „повратак радикалном хришћанском начину живота“. Најпознатији монах тог реда у црквеној историји, Фрања Асишки (1182-1226), живео је генерацију пре Томе.

Тома, међутим, одлази из места у којима је студирао, из Болоње и Напуља. Одлази у академски свет у настајању. Преселио се у Париз, тамо студирао на младом, али већ веома цењеном универзитету, а затим отишао у Келн 1248. са Албертом фон Лаунингеном, који је касније постао познат као Алберт Велики (око 1200-1280).

Убрзо је и сам Тома постао професор на факултету. Као први професор из доминиканског реда предавао је у Паризу, а затим у Риму и Напуљу. Тома је тако, како каже проф. Шпер, постао оно што се данас назива „интелектуалцем“.

Био је звезда теолошке мисли све до 20. века. Његово најпознатије, недовршено дело Сума теологије (Summa Theologica), било је својеврсни нацрт целокупне теологије и обликовало размишљање Католичке цркве све до модерног доба.

„Прво размисли, па онда причај!“

Иако је просветитељство касније претекло Томине идеје, професор Шпер види много тога што и данас може да има утицаја. Чак и у временима кратких, сажетих реченица на друштвеним мрежама, могу се, каже, користити Томине речи: „Формулишите прецизно, усудите се да мислите!“ И: „Прво размислите, па онда причајте!“

„Тома је усавршио тадашњи стил дискусије прецизношћу свог размишљања. Често формулише мисли софистицирано, интелигентно, привлачно и у веома кратком формату. Скоро као на Тик-току“, каже Шпер.

Тому Аквинског, ученика и професора из средњег века који се толико ослања на разум као меру, Шпер доживљава и као критички ауторитет за формате разговора у савременом свету медија и политичких дебата: „Он би подстицао дисциплину вредносно разумне и прецизне формулације. Тома би“, сматра професор из Келна. „сигурно био прилично незадовољан због природе данашње расправе.“

А лажне вести, данас тако честе? „Када је реч о лажним вестима“, каже Шпер, „Тома би ту био изузетно критичан. Свако ко намерно лаже и шири лажна мишљења, суштински се противи људском разуму. То би значило да је разум у супротности са самим собом. За њега је то била једна од најгорих ствари које људско биће може да почини.“

На годишњицу смрти Томе Аквинског, професор Шпер указује на још један аспект: ширину размишљања. У XIII веку мисао давно заборављеног грчког филозофа Аристотела (384-322 п.н.е.) одједном је свима била на уснама. Велики муслимански и јеврејски научници из Андалузије, у данашњој Шпанији и северној Африци, обогатили су академски свет идејама Аристотела. Тома се на ту ширину надовезује.

„Европа није центар света“

„Посебно су му велики арапски и јеврејски мислиоци његовог времена отворили свет и проширили латинску Европу“, каже професор Шпер. Он је одушевљен док прича о филозофском свету тог времена: „Вишејезичан, мултиетнички, мултирелигиозан.“

Тома Аквински је знао још нешто – да „ова Европа није центар света“. Све то би, закључује професор Шпер, могло да буде „храна за размишљање за ову Европу која се сада изолује – да поново размисли и разуме шта значи глобална мисао “.