Дошло је до смањења разумевања језика од стране говорника истог – хајде да речима вратимо смисао

Излишно је питање – како би требало: Девојка је нападнута од стране непознате мушке особе. // Девојку је напао непознати мушкарац.

Деца су прегледана од дежурног лекара. // Децу је прегледао дежурни лекар.

Прве реченице у оба примера, незаслужено су све више у медијима и у јавном говору.

У правним текстовима пасивне конструкције су погодније од активних јер омогућавају да се покретач или учесник радње обезличе, тј. да се не именују и да се о њима не даје никаква информација, а да се тежиште стави на саму радњу. И то је у реду, јер закон мора да опише кривично дело и одговарајућу казну, при чему је неважно (барем би требало да буде) ко га је починио.

У јавном говору, међутим, то је неприхватљиво, јер такав, уопштен исказ губи смисао – заправо, ништа и не казује.

Номинализација - представља радњу именицом а не глаголом

Комуникацију без шумова, јасно преношење мисли и информација тако да се саговорници разумеју – суштину самог језика – ремети номинализација која умртвљује исказ представљајући радњу именицом уместо глаголом. Што је баш згодно, јер именица не захтева ни време ни лице.

Кад се саопшти: Дошло је до рушења моста, радња постаје стање којем није нужно навести ни узрок ни починиоца већ га само треба „евидентирати“, онда није нужно рећи ни зашто је срушен, да ли је градитељ негде погрешио и ко је за то одговоран. Просто срушен је, и шта сад? Саградиће се други.

Одређена ситуација може се представити на различите начине (узимајући у обзир све учеснике, или избацујући неке, или избацујући све).

Али, исход зависи од намере говорника/медија: да ли жели да пренесе само информацију да се догодила несрећа, где, када, ко је страдао, или ће објаснити и зашто се то догодило и ко је одговоран.

А прецизност?

У руднику је дошло до несреће у којој је страдало осам рудара. У јами се налази рударски инспектор са јавним тужиоцем и комисијом која је формирана од стране управе рудника како би се утврдили узроци несреће. Истиче се да је последњих година много уложено у побољшање безбедносних услова.

А могло је и краће и јасније (али јасно некад значи и сурово, или „узнемиравајуће“): У руднику је погинуло осам рудара. Управа је формирала комисију која ће утврдити узрок несреће.

Мора ли да се тражи еуфемизам и за смрт? Вероватно мора, много је оних који страшну трагедију називају „немилим догађајем“.

Уопштено, бирократски, преопширно

Некритичко преношење језика законâ и његових рогобатних израза и преопширних формулација, саопштења државних институција од речи до речи – то обиље бирократских, безличних, пасивних конструкција, уопштених и непрецизних израза – у новине, на телевизију, временом прихвата широка јавност.

Сада грађани у анкетама кажу: дошло је до напада на нас од стране полиције/навијача … уместо: напали су нас полицајци/навијачи…

Овакав „стил“ изражавања је погодан ако не желимо да се неком замеримо, зар не? Да кажемо: У стану поред мене током ноћи је дошло до буке и то ми је ометало сан, или ипак: Комшија је ноћас правио ларму, па нисам ока склопила.

Више као да није на цени да се мисао/информација саопште јасно, у мало речи.

Почетак реализације пројекта изградње стамбених објеката за решавање стамбених проблема припадника Министарства одбране почеће крајем године.

Уместо: Изградња станова за припаднике војске почеће крајем године. Или: Изградња станова за војнике и официре [осим ако се не граде за чиновнике Министарства] почеће крајем године.

Обезличавање

Дошло је до кршења процедура током пријема пацијента.

Тежња ка обезличавању је јасна уколико не желимо да именујемо особу која није поступила професионално и такође не желимо да саопштимо на који је начин то угрозило пацијенте. Али у медијима се тако поништава њихова основна улога: да пренесу потпуну, тачну и јасну информацију.

Дошло је до неспоразума током разговора и затражено је да се разматрање ових питања одложи до даљег.

Активан облик исказа (А и Б нису успели да се договоре) логично би захтевао и именовање актера који је „крив“ за прекид преговора, навођење разлога или разлика које саговорници нису могли да превладају, као и то ко је затражио да се преговори одложе.

Неодређене и стереотипне реченице постале су уобичајене и у најугледнијим листовима: Инспекција испитује се да ли је дошло до акушерског насиља. Да ли је лекар био насилан према породиљи, звучи грубо за „нежне“ уши.  

„Дошло до насиља“ – тек тако, нико није крив.

Кренуло се са бирократизацијом и обезличавањем, дошло се не само до наружавања језика већ и до поништавања његове основне улоге – комуникације, разумевања.

Ако речи не значе ништа, нема разлога за промишљање.

Деескалација ситуације или замагљивање

Дошло је до конфузује о бустер дози. (Ко је изазвао конфузију?)
Дошло је до извесног ублажавања платформе за поглавље 35. (Шта значи ублажавање платформе?)
На Косову и Метохији је дошло до веома опасне ситуације, мора да
дође до деескалације.

Шта значи: деескалација ситуације? Шта, пре свега, подразумева ситуација – сукобе, погоршање међуљудских односа / нетрпељивост / дискриминацију / насиље…? Згодна реч у коју свако убацује значење по жељи, прави шведски сто.

И зашто деескалација ситуације не може да се преведе у смиривање (ублажавање) нетрпељивости (насиља, сукоба)?

О каквом год да је дипломатском језику реч, по сâм језик има вишеструке последице: непрецизност, формализацију, бирократизацију, замагљивање значења тако да је немогуће наћи истину, смисао и, пре свега, продубљује се већ повелик јаз између говорника и слушаоца.

Таквих флоскула, наплавина, језичког смећа све је више и ван политике – тамо где не би требало да их има, у медијима и јавном говору.

Да ли је тиме граница између два света – оних који праве вести и саопштавају их и оних којима су намењене а који се у њима тешко разабирају па више и не желе да их чују – додатно учвршћена или још има наде да се речима врати смисао?