Језик Јевреја и јеврејски језици

Већ два месеца траје рат између Израела и палестинског Хамаса.

Тим поводом Њујорчани, „међу којима је било припадника различитих вјера, нација и погледа на живот, молили су се на хебрејском, енглеском и арапском језику” (Ал Џазира).

А прошле године у преводу са израелског Хаареца сазнали смо да је „украјински председник јеврејског порекла Зеленски затражио помоћ на ивриту” (Пешчаник).

А „Свети Матеј, апостол, написао је Јеванђеље на јеврејском језику, које је убрзо преведено на грчки, и на грчком до нас дошло, док се оно на јеврејском изгубило” (Епархија врањска).

Овде се поставља питање којим језиком говоре Јевреји, неки идиоми су донедавно били живи, један је у прошлом веку оживео.

ЛАДИНО И ЈИДИШ. Јевреји су доскора говорили ладино језиком, то јест јеврејскошпанским, и јидишом – јеврејсконемачким.

Ладино и Јидиш готово су изумрли, а међу Јеврејима – још од почетка XIX века, а нарочито по доласку у Палестину – родила се идеја за оживљавање мртвог хебрејског (јеврејског, иврита).

Тај језик је постао национални језик новостворене државе. А како се код нас зове?

ЈЕВРЕЈСКИ ЈЕЗИК. Французи говоре француски, Немци немачки, Јевреји јеврејски... или не?

Професор Ранко Бугарски каже да је „куриозитет то што у нашем попису из 1981. године као званична рубрика фигурира и ‘јеврејски‘ језик, у науци непознат као лингвистички ентитет”.

Ипак се у шестотомном Речнику Матице српске код одреднице јеврејски стоји „који припада Јеврејима, који је својствен Јеврејима: ~ језик, ~ држава”.

Тако је и у Речнику САНУ са примером Вука Караџића: „Бјеше написано јеврејски.”

Код Вујаклије сазнајемо да је „хебрејист онај који се бави проучавањем јеврејског језика, књижевности и културе”.

Испада да се може рећи јеврејски језик. А шта каже Одбор?

ХЕБРЕЈСКИ ЈЕЗИК. Одбор за стандардизацију српског језика ипак подвлачи да и „јеврејски и хебрејски легитимно коегзистирају у српскоме језичком стандарду, али се само хебрејски досад везивао за језик”.

Значи хебрејски. А шта ћемо са ивритом?

ИВРИТ. Налазимо га на Википедији, затим у преводу „Препорођени иврит” из магазина Френзи спарк...

Одбор га не забрањује, али сматра да је сувишан поред уобичајеног хебрејски, што „не значи да писци и путописци немају право да га употребе као стилски обележен синоним”.

Али се наглашава да ће нам можда бити потребан и придев ивритски.

Жидовски језик кажу неки други словенски народи, код нас има погрдан призвук, што важи и за турцизам чифутски (чивутски).

***

Треба истаћи да су сва три облика правилна, хебрејски је препоручен, али и највише распрострањен међу говорницима српског језика.