Археолошки локалитет Дворине код Аранђеловца открива нове странице српске средњовековне историје

Истраживање остатака Цркве под Венчацом трајала су шест година. Налази говоре да је изграђена у српско-византијском стилу и припада добу Немањића.

„Пронашли смо остатке велике цркве која је саграђена средином 14. века. То нам говоре археолошки предмети и то нам говоре остаци зидног сликарства које је било изузетно и може се поредити с сликарством Грачанице и Дечана. Таква је била и архитектура. Ово је била црква византијског типа и сигирно владарска. С обзиром на то да је била подигнута средином 14. столећа, готово извесно је да је њен ктитор био цар Стефан Душан“, наводи Владан Милојевић, кустос-археолог Народног музеја у Аранђеловцу.

Истраживањем овог великог локалитета у срцу Шумадије, откривају се нове странице српске средњовековне историје.

„Зашто је Душан одлучио да овде у овом крају, ово је Шумадија, заправо северна граница средњовековне Србије, направи овакву цркву? Још одговора на то немамо, али претпостављамо с великом одговорношћу да је овде требало да буде епископија“, додаје Милојевић.

Нова истраживања отвориће и додатна питања, и открити значајне чињенице које су биле вековима недоступне јавности.

„Предстоје нам истраживања на једном објекту који се налази северозападно од цркве и то је једна такође велика грађевина и она би могла да буде двор, мада нека размишљања и предање заправо говоре о Павлу Бакићу. То је последњи српски деспот, и његово име нас је и довело на овај локаитет, јер он у 16. веку, по историјским изворима, заиста живи на Венчацу и 1525. га напушта и каже народ ту су били Двори Павла Бакића“, напомиње археолог.

На локалитету су пронађене бројне некрополе. Гробови су пронађени и у цркви. Ускоро ће бити урађена и анализа ДНК појединих скелета, као анализа предмета и тканина нађених унутар гробова.

„Имамо један гроб у којем имамо сахрањеног покојника с печатњаком, то јест сребрним прстеном, он је био и позлаћен. Његова одежда је била сва у златним нитима“, каже Владан Милојевић.

Да би ово монументално здање у Дворинама било отворено за јавност неопоходно је урадити потпуну конзервацију. Постоји и идејно решење за заштиту од атмосферског утицаја, као и за претварање овог локалитета у музеј на отвореном који су урадили студенти београдског Архитектонског факултета.