Када умор не пролази: професор Миловановић објашњава како препознати синдром хрончног умора

Хронични умор има све више младих, а зна се да може да доведе и до инвалидитета. Како наглашава проф. др Бранислав Миловановић, нажалост, захваљујући једној пандемији и све већем броју пацијената после ковид инфекције, лекари су постали свеснији синдрома хроничног умора и колико је то стање озбиљно.  

„Око 20 до 30 одсто пацијената који су имали ковид, улазе у ту нову болест која се зове синдром хроничног умора, која је врло озбиљна. Појавио се огроман број пацијената и сад већ имамо озбиљне цифре у Европи и у свету, које су стварно драматичне. И многи парламенти се сада баве тим проблемом и води се оштра расправа" додаје професор. 

Како је ковид 19 довео до синдрома хроничног умора

Доктор Миловановић напомиње да није само ковид 19 изазивач овог синдрома, већ да је осветлио ту патофизиологију настајања болести. Иначе, на Институту „Дедиње" је 14. новембра организована трећа заредом едукацију за лекаре из целе Европе на 19 језика. Осветљени су проблеми који се дешавају у организму после ковид инфекције са различитих аспеката.

„Дешава се потпуни слом система у различитом степену зато што су оштећене митохондрије, ћелијске органеле које производе енергију. То је оно што је са сигурношћу доказано", истиче професор. 

Поставља се питање да ли то значи да коронавирус остаје заувек у организму, али професор каже да постоје различите теорије и водећи вирусолози, имунолози наводе да је то могуће, али да не важи само за ковид, већ и за друге вирусе, чак и бактерије. 

„Имамо многе тзв. интерцелуларне микроорганизме, које уђу у организам, уђу у ћелије и не можете практично да делујете на њих. То је низак ниво запаљења, а затим имате реактивацију тих бактерија или вируса које већ имамо у нама или нову инфекцију. Неко ће се опоравити, неко се неће опоравити па ће развити неке компликације као што је инфаркт, као што је тромбоемболија, као што су обољења срца", објашњава гост Јутарњег програма.

Четири степена синдрома хроничног умора

Професор истиче да је највећи проблем успостављање праве дијагнозе.

„Постоје четири степена умора, који траје до шест месеци, пад енергије при физичком напору, поремећај сна, пад концентарције, памћење, заборављање и магла у глави и вртоглавице – то је све први степен. Други степен је када не можете да радите дуже од два сата и морате да идете кући. Урадите дијагностику и ништа се не покаже. Једина дијагностика која може да да резултате је неурокардиолошка дијагностика коју радимо на Институту 'Дедиње'“, објашњава др Миловановић.  

У трећем степену хронични умор пацијента везује за кућу, у четвртом везује за кревет. То траје од три месеца до годину, годину и по дана. Лекари би требало да буду едуковани да препознају симптоме и имају разумевања за те пацијенте, јер често има притужби да неће да продуже боловање, напомиње професор.

 „Почели смо сарадњу и са Институтом за психијатрију 'Др Лаза Лазаревић', јер једна од најтежих компликација ове болести су психичке промене. Сви имају анксиозност, фобије, страхове, панику, због органског оштећења рожњаче.Ту не сме да се направи грешка“, наглашава проф. др Бранислав Миловановић.

Гостовање проф. др Бранислава Миловановића у Јутарњем програму можете погледати у видео-снимку на почетку текста.