Љубица Арсић: Мало преувеличавамо идеју да се некада много читало, а да се сада не чита

Ви сте предавали дуго и у школи. Шта кажете, каква су ваша запажања, да ли млади данас читају?

– За књигу морамо увек да имамо времена. Наравно да модерне технологије одузимају пажњу, али то је нека врста читања постова, не знам, електронских књига. Међутим, мислим да забрињава то што се млади људи и уопште људи удаљавају од уметничке литературе, нарочито од класика, који су некако омрзнути и склоњени са листе, као нешто што је неважно и потпуно небитно.

А мислим да мало и преувеличавамо, негде митологизирамо у ствари идеју да се некад много читало, а да се сад не чита, зато што мислим да је то увек била једна вештина која је захтевала позорност, значи тишину, пажњу, концентрацију и мотивацију.

Да ли су брзе форме на дигиталним медијима промениле средњошколце, младе људе, да више немају концентрацију за књигу и како то вратити негде на средину?

– Ако брзо трчите, не можете стално брзо да трчите. Негде морате да се мало зауставите и да узмете ваздух. Тако да мислим да ће бити увек оног 'квасца читалачког' који ће посегнути за књигом. Е сад зависи од тога како их мотивишемо, на који начин ћемо им књигу приближити.

Сигурно да је било какво читање, добра пецаљка за увод у књигу и у читање, али је врло важно да тај простор буде отворен и да разним примерима покажемо да постоје и неки други писци, осим те терапеутске литературе које је очигледно у моди, за којом посежу сви и одрасли и млади, као нека врста самопомоћи. А морамо да размислимо и о томе зашто и образовани људи мало читају, и да је то у ствари једна вештина очигледно коју мањина упражњава.

Утисак је да свака нова генерација мање заинтересована за писану реч, а нека истраживања говоре да данас најмање младих чита?

– Нисам сигурна да је у 19. веку, на пример, у доба књаза Милоша, или Милана, или Михајла, да се толико читало у Србији. Имам утисак да се сада више чита, да су људи ближи књизи. Нама се само чини због тих помагала које су стално у рукама младих људи да је то негде преузело важност, али очигледно да увек има један број оних који воле књигу и који читају.

Ви сада пишете књигу, реците нам пар детаља о чему ће бити.

– Ја сад пишем једну књигу у којој врло уживам. Зваће се Голи обучени, значи писци и мода. Како писци облаче своје јунаке и зашто баш тако, што ће бити прилика, можда за оне који посегну за мојом књигом, да прочитају поново нека велика и значајна дела, као што сам их ја поново читала, и да обрате пажњу на то како писци граде карактере својих ликова, не само кроз поступке, унутрашње монологе, разговоре, него и преко одеће.