Сергеј Полуњин за РТС: Србија ми је помогла да радим оно што желим
У Народном позоришту у Београду одржава се хуманитарно вече „Сергеј и пријатељи“, где се прикупљају средства за школовање талентованих балетских уметника у Србији. Светска балетска звезда Сергеј Полуњин, од пре шест година и држављанин Србије, дуго се бори за права уметника, посебно у нашој земљи. О проблемима са којима су слободни уметници суочени и лепоти велике сцене говорио је за РТС.
Светска звезда Сергеј Полуњин, у разговору за РТС, истиче да му је Србија помогла на самом почетку да ради оно што заиста жели, да креира нова дела, да плеше, бави се балетом.
Заиста сам осетио ту подршку у позоришту, вежбао сам овде, окружен људима који ми и даље помажу. Србија је заправо прва земља која ме је погурала да идем у правцу у којем желим, добио сам и пасош, што је важно и много ми је драго. Сада желим да се одужим и зато радим све што могу за балетске уметнике одавде.
Наступали сте са највећим балетским ансамблима широм света. У Милану, Лондону, Москви. Јесте ли на том путу научили шта је најважније за уметника?
За сваког уметника је најважније да буде слободан. Бити слободан изнутра, креирати оно што желиш. Бити независан и финансијски како не би зависио од туђих избора. То не може много људи, али сваки уметник тежи ка тој слободи.
У каквој су ситуацији данас балетски уметници?
Различите земље имају различите трупе, мислим да класичан балет треба да буде модернији. Не у смислу балетских корака, већ моде, дизајна, музике. Не раздвајам их много, али мени је најзначајнији утисак представе. Модеран плес је другачији стил од класичног балета, али и класични балет би требало да буде свежији.
Жеља вам је да спојите уметнике широм света и заједнички правите нова дела. Колико је извесно да ће се та идеја остварити?
Тренутно је тешко. Сви планови да комбинујем уметнике широм света нису реални данас. Тренутно сам највише у Русији, а до осталих земаља је тешко доћи. Када се све ово десило са Русијом и Украјином изгубио сам оно што сам градио на Западу, сада су у плану Кина или Индија.
Чини се да је и Србија увек на вашој мапи?
Јесте, овде се увек осећам безбедно. Србија је специјално место за мене, као и људи овде.
Колико су вам улоге на балетској сцени помогле да боље упознате себе као уметника?
Свака књига има своју причу, као и улоге и балетске представе. Свака те учи нечему, са њом растеш и као уметник и као човек. Несумњиво задире у емоције и после одигране представе не можеш да останеш на истом месту.
Ви сте истинска балетска звезда. Да ли себе видите тако?
Постоје различити новои познатости. Неки морају да имају обезбеђење, на пример када сам био са Микијем Рурком буквално сам морао да га одбраним од људи. Када сам у просторији са другима, не волим да је све усмерено на мене. Зависи како гледате на то.
Коментари