Милан Марић: Чекам и пуним се садржајем

Глумац Милан Марић је за своје младе године остварио читав низ занимљивих остварења у позоришту, на филму и у тв серијама. Након насловне улоге у руском биографском филму "Довлатов" у којем уверљиво тумачи лик овог дисидента, новинара и писца, проглашен је на Берлинском филмском фестивалу за једног од десет најперспективнијих младих глумаца у Европи.

Код нас смо Милана Марића гледали како суверено влада ликовима у серијама Јутро ће променити све, Пет, Беса, Жмурке и Државни службеник. У позоришту са великим успехом игра у представама Лоренцачо и Ко се боји Вирџиније Вулф. Његов велики професионални ангажман прекинула је пандемија и дане проводи у изолацији. 

Пандемија је послала готово читав свет у карантин. Како проводите време?

- Покушавам да планирам дане тако да немам константно осећај да губим време и да ме не хвата нервоза од толико времена у затвореном простору. Срећом, има толико филмова и серија које нисам успео да погледам, а желео сам, велики број књига ме већ дуго чекају, тако да ову непланирану паузу користим да надокнадим све оно што нисам успео да урадим у претходном периоду.

Глумити значи бити пред публиком, на сцени са колегама или са бројном екипом иза и испред камере. Шта ради глумац кад све стане и када свега тога нема?

- Нисам сигуран да могу одговорити у име свих глумаца, али мени много фали мој посао. Оно што једино могу је да се пуним садржајем и чекам, иако нисам неко коме је чекање опција за било шта у животу. Виша сила је овог пута одрадила своје. Можда то и није лоше, можда ће овај глумац напокон научити да чекање није само по себи катастрофа и можда научи да буде сам са собом, без својих активности, а да му буде добро.

У Југословенском драмском позорошту је представа Лоренцачо једна од оних која ће обележити Вашу каријеру. У њој глумите необично, узбудљиво надахнуто... Како сте дошли до свега тога? И шта је идеја ваше представе настале по тексту написаном у 19. веку?

- Иза представе Лоренцачо стоји процес који је био феноменалан. Тежак колико треба да буде да се не опустимо, узбудљив. Иако је давно написан овај комад је веома савремен, компликован, емотиван, а мени најважније за ову представу је екипа која је радила. Феноменално смо сарађивали, заволели и радили пуном паром, заиста. Последње две недеље пред премијеру смо знали и преко дванаест сати да будемо у позоришту, зато што смо осећали да смо близу да напоравимо представу коју ћемо волети да играмо. Није нас занимало шта ће ко да каже, само смо јурили за тим осећајем да нам је из пробе у пробу све боље да будемо на сцени и да нас цела та прича гађа на неколико нивоа. Редитељ Борис Лијешевић је знао да нас доведе у то стање разиграности и да нас пусти да се играмо тачно и у правом тренутку. 

Када би се неко од нас на пробама немоћно окренуо ка публици и покушао да га нађе у мраку не би ли нам одгонетнуо где и шта даље, он би рекао: 'Ајде, 'ајде, играјте се, нећу ја да вам кварим". Вероватно је у тим тренуцима осећао наш бес због тога "што нас оставља'', али је заправо врло добро знао шта ради, реаговао би само у тренуцима када би заиста запело са нечим. Можда је тајна у томе што нас је било баш брига за све, само смо желели да се добро играмо и уживамо на сцени. То и даље, са сваким новим играњем радимо.

Били сте до недавно веома заузети снимањем серија. Серије су сада продукцијски веома захтевне и озбиљно конкуришу филму. Како објашњавате ту експанзију код нас и и свету?

- Већ дуго траје тренд серија у свету и покушај да се приче причају на тај начин. Нетфликс и ХБО су велике платформе које су покушале да се тако позиционирају да преокрену ток кинематографије преко формата серија. О економском аспекту нећу говорити, иако игра једну од главних улога. Што се нас тиче, мени је најбиније да видим шта ће овај број серија донети и да ли ће и какав траг оставити на нашу кинематографију. 

Не бих волео да се испостави да је то само био тренутак и да је квантитет опет победио квалитет. О томе ћемо моћи да причамо тек кроз пар година. Волео бих да се успостави неки квалитетан систем производња серија и филмова, да се не ради дан за ноћ и да се идејно не завртимо у неки од жанрова као хрчак у точку. Видећемо.

Каква је улога уметности када дођу оваква времена?

- Улога уметности је да сагледава овај тренутак и да не наседа на притиске нервозе и страха који се шири заједно са вирусом. Уметност ће у наредним годинама имати и те како материјала којим може да се бави, када будемо видели шта ће се све са светом десити након корона вируса и какве ће све промене наступити у ономе што смо до недавно познавали као уобичајено, свакодневно функционисање.

Ваш веома успешан професионални пут ће се наставити кад све ово прође. У ком правцу бисте волели да се креће?

- Волео бих да се настави у оном правцу у којем је до сада ишао, да и даље успешно жонглирам између снимања и позоришта. Да једно не утиче на друго, да ни једно не трпи због овог другог.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 04. јул 2024.
24° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару