„Богаташки олош“ као тема у серијама

У серији Сирене на Нетфликсу, сирене непрекидно певају – маме обичан свет на острво милијардерске породице Кел и у њихову огромну вилу. А оно што мами јесте богатство.

Јер у тој милијардерској породици има много тога за дивљење. Баш као и сестре Девон (игра је Меган Феј) и Симона (Мили Алкок) и публика гледа свепристуни луксуз: скупа уметничка дела на зидовима, дизајнерски намештај у огромним дворанама, необичне хаљине, читава војска послуге која одржава вилу у погону.

Велики понори иза блиставе фасаде

У САД се за то каже wealth porn – „порнографија богатства". „Обични смртници" на то реагују различито: некима је то привлачно, као Симони, асистенткињи милијардерске супруге Микеле (Џулијан Мур). Други, попут њене сестре Девон, све то сматрају одвратним и сувишним.

Наравно, – и у серији Сирене иза блиставе фасаде крију се велики понори: интриге, дрога, па можда и убиство. Шта то заправо смишља милијардерка Микаела? Зашто је друге жене гледају као вођу секте? И шта заправо ради њен муж Питер (Кевин Бејкон) кад иде на пецање? Често се чује реч – монструм.

Слика луксуза и порока, лепе и мрачне стране богатства провлачи се кроз многе нове популарне серије: било да је реч о The White Lotus (ХБО), The Perfect Couple (Нетфликс), Nine Perfect Strangers (Амазон), Your Friends And Neighbors (Епл ТВ+) или Paradise (Дизни+).

Слика богаташа у популарној култури је нарушена

Право „пљување по богатима" започело је серијом Наследници (Succession), вишеструко награђиваном драмом о животу медијског могула и његове породице, очигледно инспирисаном америчким бизнисменом Рупертом Мердоком.

Серија је савремена краљевска драма, налик Шекспировом Краљу Лиру. Главни јунаци у њој нису више ни богати, ни лепи, ни дивни – већ демонски, одбојни и морално наказни, објашњава филозоф Бјерн Ведер, аутор књиге Богаташки олош – о монструмима капитализма.

Како се последњих деценија погоршавала слика капитализма, тако се, сматра Ведер, погоршавала и слика богаташа у поп-култури.

„Више не пролази она прича да, ако је богатима добро, биће свима добро." Готово је с причом о благостању за све. „И ту се лепо види како поп-култура реагује на промену вредносних оријентација."

Пре 50 година, слика богатих на телевизији била је сасвим другачија: у чувеним бумер-серијама попут Даласа или Династије све се такође вртело око новца, моћи и интрига – али ти супербогаташи нису деловали болесно и сломљено, већ привлачно, чак заводљиво.

„Видимо да је с неолибералним политичким заокретом осамдесетих поново дошао талас те тзв. 'порнографије богатства' – са серијама попут 'Фалкон Креста', 'Даласа', 'Денвера', где се покушава спој старог идеализованог тројства: радна етика, аскетизам, лични успех и благостање", каже Ведер.

„Али мислим да су људи, најкасније после велике економске кризе двехиљадитих, престали да верују тим причама."

Скретање пажње уместо критике система

Уместо тога, пред кулисама луксуза све се више отвара људска провалија. У серији Сирене то се симболички огледа и у стрмој литици поред виле милијардера.

То што се појединци приказују као жртвени јарци, Ведер делимично разуме, али сматра да је у питању одвлачење пажње: „Да не бисмо размишљали о томе да је све то заправо системски проблем."

Зато би било потребно више истинске критике система. Ипак, ту критику је тешко уобличити у забавне фиктивне приче које захтевају драмску оштрину и персонализацију. Неми филмски класици као што су Метрополис Фрица Ланга или Модерна времена Чарлија Чаплина успели су у томе – па зашто то не би пошло за руком и неком новом савременом наративу?

Једно је сигурно: слика богаташа на телевизији и у серијама озбиљно је нарушена. Богати су некада дефинитивно били лепши.