Хоће ли биоскоп успети да победи и стриминг платформе

Петак и викенд некада су подразумевали одлазак у биоскоп – породично, у пару или са пријатељима. Данас, у време стриминг платформи и садржаја доступног на један клик, поставља се питање да ли је биоскоп задржао ту улогу и може ли да опстане у трци са Нетфликсом и сличним сервисима.

Као што је преживео пиратерију, доба ди-ви-дијева, видео-рекордера, ВХС касета, преживеће и доба Нетфликса и стриминг платформи, уверени су Иван Карл, филмски критичар, и Милан Мажић, директор маркетинга Синеплекса Србија.

„Докле год има добрих филмова који у биоскопе привуку и оне који нису стандардна публика, биоскоп ће опстати“, истакао је Иван Карл. Сличног мишљења је Милан Мажић, који подсећа да је биоскоп преживео бројне технолошке промене: „Преживео је појаву телевизора, када су сви говорили да тога више неће бити – сигурно ће преживети и ово“.

Једна од кључних тема је цена биоскопских улазница, која је последњих година знатно порасла. У Европи су цене карата повећане и до 200–250 одсто, што за многе породице представља озбиљан трошак. Мажић истиче да је то последица сложеног система који биоскоп данас представља. „Биоскоп је огромна машинерија – велики број квадрата, запослених, најсавременија техника и технологија. Да би се обезбедио максималан квалитет, све то мора да има своју цену“, објаснио је Мажић.

Иван Карл сматра да је раст цена део ширег контекста. „Живимо у времену у којем су садржај и доживљај скупљи него раније, и то није само у Србији, већ у целом свету“, наводи Карл. Истиче да биоскопи више нису романтичне сале са једним пројектором и неколико запослених.

„То су данас велика предузећа, а технологија је знатно поскупела. С друге стране, у заседи их чекају стриминг платформе, где за цену једне улазнице месечно добијете неограничен број филмова у дневној соби“, додаје Карл, напомињући да свако на крају прави избор у складу са сопственим буџетом.

Ипак, Мажић не види стриминг платформе као директну конкуренцију. „Истраживања показују да људи који највише долазе у биоскоп уједно највише користе и платформе. Биоскоп је догађај – од припреме, договарања, до заједничког гледања и дељења емоција са непознатим људима у мраку сале“, наглашава Мажић. Циљ биоскопа је, додаје, да публици понуде додатну вредност, емоцију и искуство које не може да се репродукује у дневној соби.

Карл подсећа да је управо то суштина биоскопа: „То су два сата магије. Немате мобилни телефон, немате друге дистракције – само филм и велико платно.“ Тај колективни чин гледања, сматра он, незаменљив је и суштински важан за филмску уметност.

Одлазак на пројекције никада није био само забава. Од првих импровизованих биоскопа у кафанама, преко златног доба салa попут „Козаре“, „Колосеума“ и „Јадрана“, до данашњих мултиплекса у тржним центрима, биоскоп је увек био место сусрета и друштвеног живота.

Управо зато је, како закључује Иван Карл, важно да биоскопи опстану. „Из истог разлога због којег треба да опстану и позориште или одлазак на утакмицу – то је социјализација и колективни чин гледања филма, који је пре свега прављен за велико платно.“

Мажић додаје да се технологија променила, али да је суштина остала иста – добро искуство и добар филм. „Када имате добар филм, сала ће бити пуна, без обзира на све препреке“, поручио је Карл.