Филмски критичар хрватског портала Телеграм предвиђа да ће серија „Позив“ бити велики регионални хит

Погледали смо прве двије епизоде нове мафијашке серије „Позив“. Нема сумње, ово ће бити велики регионални хит

Прљави Хари Калахан живи на нашим просторима. Зове се Аница Рељић, а изборила ју је Мирјана Јоковић, посестрима Клинта Иствуда. Глухо је ноћно доба. Аница је на смјени у кол-центру неке телекомуникацијске компаније. Знамо је сви – једна од оних несретних средовјечних анонимних жена на које се издеремо кад нам крепа интернет, подивља рачун за мобилни или се замрзне слика док стримингамо неки филм.

И док ноторна ноћна смјена цури у неповрат, Аница одједном прима позив унезвјерене Соње Тошић (изврсна Нада Шаргин), богате самохране мајке, која тврди да је изложена телефонским пријетњама и жели сазнати број с којег позиви стижу. У том се ноћном часу Аничин устајали анонимни живот нагло ресетира. Мирјана Јоковић величанственим минимализмом лица мапира њену прошлост, садашњост и будућност, а прича Позива вратоломно се почне одмотавати.

Осмодијелна телевизијска серија Позив (извршна продукција “Brand Vision” за Радио-телевизију Србије) премијерно креће 18. новембра на првом програму РТС-а, емитират ће се суботом и недјељом, а Телеграму је омогућено погледати прве двије епизоде. Нема сумње, ријеч је о прворазредном трилерском жанру са снажним друштвеним импликацијама.

Интригантан и слојевит сценариј

Прљави веш загађеног друштва испод тепиха суверено и храбро извлаче аутори серије: редатељ Марко Ђилас и сценаристи Ива Митровић и Марко Поповић. Њихове жанровске и друштвенотерапијске амбиције снажно се испреплићу и надограђују. Интригантан, слојевит сценариј (који се од оног случајног позива рачва до екоцида и мрачне корупције највиших државних врхова испреплетених с мафијом) не робује линеарној нарацији.

Причу нам редатељ испоручује (уз финчеровски потуљену камеру Свена Пепеоника) богато поплочану флешбековима и једном посебном драматуршком гестом: као да су нам на екрану истодобно отворене бројне платформе, веб-странице, клипови… Натјерани смо тако на апсолутну концентрацију сопствене детекције, раме уз раме са антихероином Аницом.

Позив у помоћ који је примила, црв сумње који је прогони да ресетира своје хибернирале инстинкте правде, натјерат ће да загризе у траг који смрди до неба. И опет стави све своје снаге у тврдоглаво истјеривање истине. Јер, Аница је бивша полицијска инспекторица, била је отров за претпостављене, тврдокухана самосвојна аутсајдерка, тврда и цинична споља, а емоцијама рањива изнутра, жена разореног брака и рутинерка присилне самоће… Кроз све те димензије Мирјана Јоковић, уз дискретну Ђиласову редатељску гесту пуну повјерења, вози рискантни слалом, магично нас водећи у тајне живота и друштва са ожиљцима.

Све главне улоге су жене

Јако је важна чињеница да Позив првенствено носе жене. Све су главне улоге женске, дајући тако ненаметљив, а освијештен манифест отпору потлачености. Изазовна је зрелост младе Данице Недељковић (Тијана) која са Мирјаном Јоковић ствара дирљиви сурогатни однос кћерке и мајке. Ана Франић, као мафијашка шефица Уна, дарк лејди подземља на јави, сугестивна је и дијаболична. Снежана Богдановић отмјено и путено маскира лед корумпиране министарке Звездане. Низ одличних ноаровских лица дали су и Уликс Фехмиу, Ермин Браво, Небојша Миловановић…

У трагању за комадићима добра у непрекидном империју људске опачине, Ђилас је узбудљив, а дискретан детаљист. Једна сцена која то савршено приказује збива се у дому Тијаниног стрица: хендикепирани дјечак, очигледно обасипан љубављу и пажњом ближњих, сједи у столици пред те-веом. На екрану се врти документарац са Стаљином на одру. Невиност добра и индустрија зла живе једно до другога. На нама је којем ћемо се позиву одазвати.