Божидар Зечевић: Срце злочина – вансеријска серија која помера границе

Зечевић је издвојио четири епизоде (о убиствима Зорана Тодоровића Кундака, директора ЈАТ-а Жике Петровића, судије београдској Окружног суда Небојше Симеуновића и дописника Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића) које су се односиле на наручена убиства од којих до сада ниједно није решено.

Објашњавајући специфичност друштвених околности у којима су се она десила, Зечевић сматра да се емисијом Срце злочина померају границе јавног сазнања о мистериозним аферама.

Према његовим речима, иако није имао увид у списе судских предмета и резултате истраге, аутор емисије Вељко Медић успео је да на основу личних сазнања, сведочења и сећања очевидаца и учесника реконструише догађаје, што је „вредан и јединствен напор да се проговори о углавном непознатом делу наше стварности на највишем професионалном нивоу“.

„Медић је овом серијом померио границе телевизијских слобода и то му треба приписати у заслугу“, сматра Зечевић и додаје да заслуге са Медићем деле и његови први сарадници на пројекту – сценаристи Александар Радуловић и Божидар Кнежевић, те редитељи Ивица Видановић, Слободанка Радун и Милош Радуновић.

Добро измешана играна и документарна форма

Критичар Вечерњих новости такође се осврнуо на драматуршки елемент емисије, који је пажљиво стваран као комбинација документарне и игране фактуре, која није нарушила равнотежу истинитости и вероватности призора.

„Ово је нарочит квалитет, јер смо сведоци честих незграпних и неуверљивих мешања документа и фикције у данас веома популарном хибридном телевизијском жанру, што нас често опомиње да тзв. re-enactment има своја ограничења, те да му се мора приступати са великим опрезом“, истиче Зечевић.

Ипак, као највећи успех пројекта истиче чињеницу да серија тера на размишљање.

„Гроздове асоцијација покренула је свака од ових прича, а њихово упоређивање наводило је на закључке који се нису тицали реалних околности, колико етичких раскршћа нашег времена. Откуда долази друштвено зло и како је у нас створило такве предаторе политике и организиваног криминала“, пише Зечевић.

Примећује и да све што се приказује у серији води гледаоце ка латинској фрази: Cui Bono – у чијем интересу и за чији рачун?

„Сва је прилика да ћемо исто ово питање понављати и после сваке од преосталих епизода ове вансеријске серије“, закључује Зечевић.