„Биохакери“ се играју Бога

Скоро нечујно брзи воз пролази кроз летњи планински пејзаж, а у купеу је пријатан мир. Одједном се једна жена бори за ваздух, разрогачених очију пада у несвест.

Док други путници покушавају да јој помогну, све више људи без даха пада на земљу. Смртоносна, заразна болест се неприметно проширила вагоном.

Без откривања превише детаља, у новој серији Биохакери не ради се о пандемији.

Али, управо због сцена попут ове, Нетфликс и продукцијски тим су одлучили да не емитују серију у првом налету пандемије, дакле у априлу, већ је серија доступна од прошлог четвртка (20. август).

„Нисмо хтели да будимо страхове и потпирујемо теорије завере“, рекао је Кристијан Дитер, редитељ серије. „Због тога почињемо са емитовањем нешто касније, када би људи могли боље да разликују фикцију од чињеничног стања.“

Трилер-серија о биотехнологијама

„Шта се дешава када се обични људи попут тебе и мене суоче са стварима које су веће од њих?“, овако Кристијан Дитер описује радњу серије, за коју је писао и сценарио.

Колико далеко смеју да иду научници и где су границе. Биохакери је прича о Мији, студенткињи медицине коју игра Луна Ведлер и леденој професорки Тањи Лоренц – улогу тумачи Џесика Шварц.

„Ми чинимо Бога застарелим“, говори славодобитно пред својим студентима популарна доценткиња.

Захваљујући синтетичкој биологији, објављује рат наследним болестима и најрадије би да их неутралише већ у мајчиној утроби. 

При том Лоренцова не ради на том само на универзитету, већ и у тајној приватној лабораторији. А да тамо не иде баш све како треба, изгледа да зна и студенткиња Миа.

Њих две деле тајну, која се с напетошћу открива из епизоде у епизоду.

Генетска оптимизација?

Идеју за серију Кристијан Дитер добио је када је пријатеље научнике питао „шта им ноћу не да да спавају“.

Дитер је мислио да ће то бити теме попут климатских промена или вештачке интелигенције. Али, они су одговорили: синтетичка биологија. И Дитер почиње да истражује.

Човек заиста постаје створитељ. Ћелије се конструишу са новим својствима и функцијама – уз помоћ синтетичке биологије, која комбинује стручне области попут молекуларне биологије, органске хемије, инжењерских наука и технике.

„Нешто као лего коцкице“, каже Дитер, који је између осталог режирао и Нетфликсову серију Girlboss.

То би у будућности могло да буде од користи за развој нових лекова, органских погонских горива и сировина по мери – синтетичка биологија може да креира потпуно нове производе.

Или знатно поједностави и убрза постојеће процесе, попут умножавања вакцина.

У сваком случају, може постати опасно када се ради о генима. Јер, генска технологија увек значи – експеримент.

До каквих нежељених последица може да доведе један промењени ген? Иако је људски геном дешифрован, ипак још није сасвим одгонетнут.

Научници на снимању

Но, већ из самог наслова серије јасно је да се овде не ради само о научницима. Захваљујући генетским маказама, откривеним 2012, и приватна лица могу да одстране или додају гене, а у серији их има изненађујуће много.

Сцене из серије делују мучно и терају на размишљање: да ли се то већ дешава и у реалном свету, далеко од очију јавности? Да ли желимо да наша тела буду тако мењана?

Креатори серије и глумци су се саветовали са лекарима и научницима, редитељ Дитер је имао и приватно саветовање – његова жена је лекарка.

„Што сам се више плашио неке ситуације, она је била сигурнија. Такође и други научници које познајем, реаговали су увек трезвено и стручно што је ситуација била драматичнија. А то ми је било важно да покажем.“

Научни саветник је, између осталих, био и Оле Оплес, молекуларни биолог са реномираног института Фраунхофер. У интервјуу за Нетфликсов портал, изјавио је да је задовољан серијом.

„На многим местима сам препознао себе, а нешто долази директно из мог пера. И то је такође научно исправно“, каже Плес.

Иако се у Биохакерима ради о криминалцима и илегалним експериментима на људима, редитељ Дитер и даље има велики респект према науци.

За њега су „научници нови суперхероји“. Јер, његова серија обухвата и добре стране синтетичке биологије, која на крају серије спасава животе.

За Дитера, који је током истраживања и снимања упознао толико много страствених научника, није све само фикција: „Када је кренуло то са ковидом 19, одмах ми је било јасно да ће се на то концентрисати најпаметнији људи које имамо на планети, како би то некако решили. И успеће.“