Црнобрња за РТС: Телевизија не може да нестане, у браку са интернетом је из интереса

На данашњи дан 1958. почело је емитовање програма из студија на Сајму. 

Станко Црнобрња, који је постао најмлађи ТВ режисер у тадашњој Југославији са непуном 21 годином, присећа се дана када је почео да ради на телевизији.

"Хтео сам да радим све, телевизија је био је потпуно нов медиј који је пружао огормне могућности. Започео сам за време црно-беле телевизије, тек је прелазила на боју и тек је увођен други програм. За пола века десила се огормна револуција у телевизији јер је најутицајнији и најснажнији медиј 20. века - који је прешао у 21. век са глобалним утицајем који расте суштински, иако постоје многи који предвиђају пад ТВ због интернета", рекао је Црнобрња.

Према његовим речима, то је утицајан и моћан медиј који покрива сваки кутак планете, а тада је то било време ентузијазма.

Каже да је Телевизија Београд, РТС је њен наследник, била конституисана као ауторска телевизија, чак је Дневник био аутирска емисија у правом смислу те речи.

"У Телевизији Београд, када сам започињао, имао сам привлегију да упознам десетине и десетине врхунских стручњака који су радили на концепту ауторске телевизије и сви жанрови су били темљено и професионално развијни", рекао је Црнобрња.

Према његовим речима, телевизија је тада одговарала свом основом циљу да едукује, информише и забави и много више од тога.

Шта се променило од почетака

"Нисмо могли да замислимо да ће то муњевитом брзином да се развија, када је наишла дигитализација - телевизија је просто експлодирала у огроман букет канала. Разлика суштинска у телевизијском постојању и сврси не постоји, само је већи избор онога шта публика може да добије", указао је Црнобрња.

Истиче да се телевизија ради на мање-више исти начин као на почетку - то је директна комуникација аудио-визуелним језиком и доношење програма кориснику на ноге.

Сматра да је телевизија, уопште светска телевизија, оправдала очекивања, имала је падове и посрнућа због ратова и криза, али се у свим тим тренуцима спасавала захваљујући професионалцимна.

Они су до фанатизмна посвећени послу, каже он.

Као у здравству и специфичним делатностима - телевизија је такава делатност да када добијете пелцер, вирус тешко да можете другачије да функционишете него као прави професионалци, објаснио је Црнобрња.

"Телевизија је привлачна делатност за свакога ко се њоме бави, брза је и ви сте у врменској машини, људи се мењају, она је оправдала очекивања цивилизације човечанства јер је у најкритичнијим ситуацијама за ову планету - била ту", истакао је Црнобрња.

Била је ту у директном преносу, наводи Црнобрња и додаје да је суштинска карактеристика телевизије која је раздваја од осталих медија - директан пренос и монтажа, две ствари које дефинишу телевизију као поптуно посебан медиј.

Телевизија и интернет 

Медији се смењују током времена и сврставају у неку врсту хијарахије по њиховој утицајности. Тако је, како каже Црнобрња, телевизији припала цела друга половина 20. века и понавља да нико нема директан пренос.

"Сада у 21. веку се одвија брак из интереса између телевизије и интернета. Он је доста пореметио разне индустрије медија, комуникационе индустрије, забаве, највише је страдала индустрија музике, али телевизија не", изричит је Црнобрња.

Према његовим речима, телевизија је фактички нешто без чега понуда програмска и интернетска не може да опстане, јер је телевизија темељ тог језика који комуницира са публиком, да ли је дечији, серијски програм, кување.

Телевизија је у основи језика којим интернет барата. Она не може да нестане, она се интегрише, указује Црнобрња.

"Телевизија добија интерактивност путем интернета, тренутну комунукацију гледалаца са програмом, то је могуће сада. Интернет добија оно што је најважније за све индустрије - садржај. Садржај је нешто што може да задовољи публику која на стотину канала тражи тај садржај", истакао је Црнобрња.

Указује да се телевизија морфује у разне друге канале и облике да би остала у доминантном медијском положају. Телевизија и интернет су равноправни на првом месту, каже он.

"Онда иде радио, штампа - телвизија добија много, а интернет још више, јер замислите канале без садржаја", закључио је Станко Црнобрња.