Спорт на филму, пет пажљиво одабраних комада

Када спорт у такмичарском погледу више није активан, остало нам је да уместо свежих вести прегледамо разна сећања.

На сву срећу, документарни филмови о спорту постали су форма за себе, неки од њих попут „Олимпије" Лени Рифенштал донели су новине у самој филмској форми, а од када су овенчани и Оскаром за филм „Коњ са летећим репом" Лерија Ленсбурга о коњичким тркама 1960. године, добили су и признање самог Холивуда.

Од тада не само да су озбиљни кандидати за награде већ све чешће познати редитељи снимају филмове у овом поджанру.

Сетимо се, рецимо, како је Спајк Ли на спектакуларан начин обрадио тему једног радног дана у животу Кобија Брајанта и плејади филмских асова који су допринели ЕСПН-овом серијалу „30 од 30".

Током изолације можете упознати и овај избор занимљивих документарних филмова о спорту који су бесплатно доступни на разним платформама од којих неке потписују и еминентни редитељи.

Фестивал нација и Фестивал лепоте Лени Рифенштал

Почнимо од можда и најзначајније претече спортског документарца, а то је поменута „Олимпија" Лени Рифенштал. Овај филм је толико чувен да је чак био споредна тема једног играног филма - „Трка" Стивена Хопкинса, који се примарно бави наступом Џесија Овенса на берлинским Олимпијским играма али приказује и снимање овог филма.

Холандска дива Карис ван Хоутен игра Лени Рифенштал која је представљена је као синеаста, опседнута уметничком визијом због које улази у конфликте са Гебелсом и тера спортисте да понављају потезе како би их боље снимила.

„Олимпија" је била у својој основи нацистички пропагандни филм, али је због самог тока Игара морала на крају и да оспори саме расне теорије када су се спортисти попут Овенса наметнули као шампиони. У формалном смислу, начин на који су коришћени покрети камере, екстремно крупни планови и агресивни резови сматрају се иновацијом која ће после овога ући у визуелни жаргон.

Многе маркетиншке кампање које представљају спортисте као суперхероје умногоме дугују свој израз овом филму. Данас је доступан за бесплатно гледање на Јутјубу као важан део историје филма. Приказиван је из два дела „Фестивал нација" и „Фестивал лепоте". 

Народни борци, кубанска школа бокса

Тренутно највећи редитељ филмова и телевизијских серија на тему спорта, иначе боксер по вокацији и некадашњи глумац, Питер Берг оставио је најдубљи траг бавећи се америчким фудбалом у својим документарним и играним радовима.

Америчку културу и спорт је умногоме задужио екранизацијом књиге свог рођака База Бисингера „Светла петком увече", прво у форми филма а касније и фикционализујући је у пет сезона изузетно успешне серије. Приватни живот НФЛ играча обрадио је и као продуцент серије HBO-a (Home Box Office) „Играчи", у којој је главну улогу играо Двејн Џонсон.

Међутим, Берг никада није занемарио бокс. Још од када је одиграо главну улогу у филму Реџиналда Хадлина „Велика бела нада", показивао је љубав према овом спорту и касније је режирао документарну серију о Фредију Роучу, чувеном тренеру који је припремао филипинског шампиона, боксера Манија Пакијаоа.

У том духу пре две године, Берг је снимио и документарни филм „Народни борци" о кубанској школи бокса и ненадмашном броју титула у аматерској и олимпијској конкуренцији.

Филм прати развој кубанског бокса од почетака за време Фулхенсија Батисте када су Кубанци били цењени професионалци, преко успона аматерског бокса под Кастром до данашњег дана када капитализам на друге начине разара њихови спортску културу.

У овом филму можете видети успон таквих шампиона какви су Теофило Стивенстон и Феликс Савон, хипотезе о томе како би се они снашли против Мухамеда Алија или Мајка Тајсона, и читав низ узбудљивих животних и спортских прича.

Шампиони за вечност, „Југопластика” Боже Маљковића

Југословенска клупска кошарка дала је четири првака Европе из четири различита града. Међутим, само је сплитска екипа успела да освоји три титуле за редом, успут лансирајући неколико великана светске кошарке и барем једног кандидата за спрингфилдску кућу славних.

Краткометражни документарни филм Милоша Јовановића објашњава процес настанка те екипе, чија окосница нису били само Тони Кукоч, Дино Рађа, Зоран Савић, Зоран Сретеновић и остали асови већ и изузетни тренери и спортски радници који су постепено спровели тај пројекат, водећи ове играче преко дисциплинованих почетака, затим доласка Зорана Славнића који их је учио да се играју кошарке, до сарадње Божидара Маљковића са професором Александром Николићем, оцем наше тренерске професије, из које је настала незаустављива победничка машинерија.

Овај филм анализира ДНК једне шампионске екипе на приступачан и питак начин, показујући да таленат мора бити испраћен озбиљном инфраструктуром.

Шампион, споменик упорности кик-боксера 

Небојша Денић је врло лако могао бити протагониста неког играног филма. Кик-бос шампион, иако већ у годинама одлучује да сам организује меч у коме ће бити изазивач тренутном носиоцу титуле. Небојша Денић је тај човек а Турчин Кенан Гунајдин противник ког покушава да доведе у Београд.

Редитељ Небојша Радосављевић прикључио се Денићу у периоду припрема и испратио је цео процес рада, од иницијалне идеје до реализације меча 2015. године. 

Ова прича је не само споменик упорности већ и неким легендама са београдских плочника којих више није међу нама чувени ментор градских гладијатора Мирослав Читаковић Чита који је водио Денићеве тренинге и овај филм је његов можда и последњи наступ на екрану, када је већ био на измаку животних снага.

„Шампион" стога није само спортска већ и урбана прича о идентитету и „држању до себе" које никада не излази из моде.

Меси 

Алекс де ла Иглесија, славни шпански редитељ познат по спајању локалне комедије са америчким жанровским обрасцима деловао је као необичан избор за документарни филм о Лионелу Месију.

У филму једноставно названом „Меси", уз доста очигледних позајмица из „Грађанина Кејна" Орсона Велса, Де ла Иглесија комбинује архивске снимке самог фудбалског аса са релаксираном причом његових савременика, саиграча, учитеља, новинара и ментора у којима га описују.

Упркос томе што су неки од саговорника окупљени на вечери, уз вино, никада не долазимо до неких потпуно нових открића о њему, али опет добијамо доста детаљну слику о каквом је човеку реч.